Ниш – место састанка дијаспоре и матице
У Нишу је недавно одржан округли сто на тему „Ниш и дијаспора". У Великој сали нишке Градске куће окупили су се представници српске дијаспоре и градски челници Ниша. Вођена је дискусија о начинима унапређења односа матице и расејања, а чули су се и конкретни предлози за сарадњу.
Одраз матице у свету, у виду представника удружења Срба из свих крајева планете с једне и челници градских институција Ниша с друге стране стола, слика је која је обележила 15. август у Великој сали нишке Градске куће и бројним медијима тог и следећег дана. Ниш, мада има аеродром који не ради, иако је функционалан и поседује одличан геостратешки положај, све је чешће место сусрета људи из расејања са земљом из које су отишли, али коју увек носе са собом. Памте је, али она често заборавља на њих.
Округли сто Ниш и дијаспора, који је само по праву на реч и став био округао и приступачан свима подједнако, окупио је на једном месту Славицу Петровић, главну и одговорну уредницу листа Огледало, јединог српског листа у САД, и директорку театра Мира Сремчевић при Српско-америчком музеју Свети Сава, Љубишу Симића, председника удружења Седмица из Франкфурта на Мајни, веома активне оганизације која делује на тлу читаве Европе, Ружу Мијовић, потпредседницу Седмице, познату по литерарном, али и по стажу извођача песама са Косова и Дубравку Максимовић из удружења Спас из Мелбурна, удружењу познатом по хуманитарном раду и донацијама нишком Клиничком центру.
Да их саслушају, да ближе и боље разумеју њихове проблеме и предлоге, ставили су се на располагање: градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић, градски већник за културу Срђан Алексић, шефица Канцеларије за сарадњу са дијаспором Града Ниша Тамара Ћирић са својим службеницима, затим представници, директори и начелници институција културе, попут Управе за културу, Управе за образовање, Управе за омладину и спорт, Канцеларије за младе, Студентског културног центра, Позоришта лутака, Дечјег центра, Народног музеја, Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, Филозофског факултета, Српске православне цркве, затим људи из медија, невладиних организација, појединци...
Скуп је отворио градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић истакавши да је Канцеларија за сарадњу са дијаспором Града Ниша направила значајан корак у очвршћавању и успостављању веза за српским расејањем. Перишић је потврдио да ће Град Ниш настојати да и даље у најкраћем могућем року даје одговоре на питања дијаспоре и реализује њихове захтеве, за шта је у наредним појединачним обраћањима подржан од стране већника за културу Срђана Алексића и шефице Канцеларије за дијаспору Тамаре Ћирић, која је подвукла важност оваквог сусрета Ниша и Србије са нашим грађанима у свету, подсетивши присутне на примере протеклих успешних заједничких пројеката Канцеларије са удружењима присутних представника, чега је организација овог округлог стола логичан след и епилог.
Председник франкфуртског литерарног удружења Седмица, Љубиша Симић, био је први од представника дијаспоре који је презентовао рад Срба у емиграцији. Нагласио је да се Седмица превасходно залаже за очување српског језика у Немачкој и да је настава на матерњем језику „горуће питање" поникло из недостатка правих просветних радника, уџбеника и немогућности финансирања, због чега велики број ученика нема прилику да се школује на матерњем језику. Симић је крај свог излагања фокусирао на наглашавању важности пројекта Бесплатни тромесечни курс српског језика преко Скајпа, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Нишу и нишке Канцеларије за сарадњу са дијаспором, у оквиру ког први часови почињу већ од септембра. Он такође сматра да би братимљења српских са градовима у иностранству произвела различите видове активности које би укључиле и помало успавану дијаспору.
Ружа Мијовић, потпредседница удружења Седмица, говорила је о мотивима окупљања стваралаца који пишу на српском језику, од којих се једно традиционално организује сваког марта у Паризу, друго маја и октобра у Франкфурту, треће септембра у Швајцарској, четврто једном или два пута годишње у Штутгарту, као и у Бечу, у коме сусрете писаца организују удружења СПКД Просвјета и Бечке поете. Ружа Мијовић је као велики проблем српске заједнице у Немачкој навела (не)бригу за старија лица.
Из далеке Аустралије у срцу блиски Ниш дошла је Дубравка Максимовић, чланица удружења Спас, које Нишлије памте по сакупљању средстава за куповину хируршке камере, али и комплетне опреме Одељења грудне хирургије Клиничког центра. Дубравка је у први план ставила потребу за поновним успостављањем ваздушног саобраћаја из и до Ниша, на чему се, сматра она, морају залагати Нишлије са ове и оне стране границе. Предочивши окупљенима на који се начин Срби у Аустралији организују, Максимовић је говорила о раду неколико удружења истакавши детерминишућу улогу Српске православне цркве у животу наших грађана у тој земљи. У име удружења Спас, она је предложила организовање још донаторских вечери у Аустралији, попут оне на којој су сакупљена средства за Клинички центар, на којима би се продавала уметничка дела која би донирао Град Ниш, а приходи би се користили за куповину нове медицинске опреме или било чега другог што изискује хитну набавку.
Боје америчких Срба на округлом столу Ниш и дијаспора бранила је Славица Петровић, оснивач Огледала, листа који се дистрибуира широм Америке и Канаде, посебно на источној обали, и дугогодишњи руководилац позоришта при музеју Свети Сава у Чикагу. Славица је изразила спремност на сарадњу медија и музеја које води са свим институцијама у Србији. Такође је подсетила присутне на сопствена искуства успешне сарадње са Канцеларијом за сарадњу Града Ниша, као и на подршку промоцији услуга сервиса Виртуелни матичар за дијаспору, који је покренут из Ниша и покрива целу Републику Србију, тачније 103 општине из Централног регистра ресорног министарства.
Састанак је уприличио и Дејан Јовановић, дизајнер и фотограф из Чикага, који је победио на фото конкурсу Срби у свету и тако стекао статус VIP фотографа Нишвил џез фестивала 2014. Дејан је искористио ову прилику да укаже на своје мотиве пријављивања и важност повезивања Срба у свету са матицом.
Након излагања и презентација представника дијаспоре, уследили су дискусија и конкретни предлози сарадње. Данијела Марковић, директорка Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, понудила је помоћ нишких просветних радника у учењу српског језика и настави која би обухватила и друге предмете, док је Александра Давинић, директорка Дечјег центра, упутила позив на учешће на конкурсу Радовићев венац, намењеном деци и младима који пишу на српском језику у матици и расејању, додавши да на јесен почиње и имплементација пројекта Међународни клуб пријатеља, који укључује дописивање деце из разних крајева света.
Директор Студентског културног центра Мирослав Јовић предложио је сарадњу и организовање гостовања фолклорних ансамбала и осталих уметничких група младих у земљи и иностранству, позвавши српско позориште Мира Сремчевић из Чикага на учешће у Урбан фесту 2015. године, међународном студентском позоришном фестивалу, али и фолклорне ансамбле из расејања за учешће на VIII међународном фестивалу фолклора који се одржава у Нишу од 16. до 21. jула 2015.
У име Позоришта лутака, Зорица Филиповић је предложила заједничко учешће на конкурсима Министарства културе за финансирање организовања луткарских радионица за децу из дијаспоре, на којима би она, припремајући представу са нишким глумцима, учила и језик. Славиша Поповић, директор Народног музеја у Нишу, открио је да је у току скенирање збирке музеја, која ће, конзервирана, моћи да се представи и нашим грађанима у дијаспори.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар