Емоције без превода, српске песме дирнуле Американце

Вече симболично названо „Маја и пријатељи“ реализовано је по идеји професорке Маје Радованлије која предаје класичну гитару на Универзитету Минесоте у Минеаполису, на чији позив су наши јединствени чувари културне баштине и традиције, а капела двоглас, браћа Теофиловић и допутовали у Америку.

“Имали смо радионице са једном америчком групом која се зове Милај и коју води Александра Верга, то је ћерка Зоре Васиљевић, наше чувене професорке са академије и унука чувеног Миодрога Васиљевића. чији запис је највише и певамо. Импресије су заиста дивне, били смо у неким затвореним причама, мало смо разговарали, имали смо неке мале наступе у затвореним круговима америчким и несвакидашњи су доживљаји", каже Ратко Теофиловић.

Искуствену емотивну импресију о наступима готово идентичних гласова, као и извођење моновокала из специфичног а капела певања браће Теофиловић пред америчком публиком и академским аудиторијум преноси нам професорка Радованлија.

„Чак и на универзитету имамо програм са неким објашњењем, са преводом али овог пута нисмо и нисмо ни преводили песме, људи нису разумели о чему су песме. Врло мало смо говорили на концертима и сјајна је реакција. Имали смо сваки пут стендинг овејшн, људи су плакали на концерту, Американци су после концерта питали о чему су те песме, они су сви разумели да је то као нека спиритулна музика у ствари, а заправо је наш фолклор", каже професорка Маја Радованлија.

На концерту у Чикагу ове вечери за памћење публици се прво представио својим новим композицијама овдашњи виртуозни гитариста и композитор Горан Ивановић.

“Стил музике мој је мало више модернији, њихов је врло традиционалан, тако да је то могућност за нашу публику да виде како звучи традиционална музика у најбољем смислу и шта значи инструментална музика у модерном смислу", каже Горан Ивановић.

У основи архаично традиционалних двоглас браће Теофиловић, њихов начин интерпретације, њихова харизма као и гласовне могућности допринели су да се наша традиционална музика измести и постави на најпрестижније подијуме и дворане широм света.

“Увек је дирљиво када певате тамо далеко одакле долазите људима који овде живе. Тако да се то осетило у у сали, осетило се у амбијенту, осетило се на концерту и концерт је и нама био потпуно уживање као и публици”, каже Радиша.

Концерт у Чикагу било је јединствено музичко путовање, а капела певање уз инструменталну подршку спојило је етно, класичну и џез музику.