Кад тата отвори врата прича се српски - породицa Николић из Минхена негује језик и идентитет

Посебно је занимљиво што је ваша супруга Немица, имате двоје деце и ваша деца говоре српски...

“Мени је то било, и пре него што сам имао децу, апсолутно битно да моја деца говоре перфектно српски. Наравно, код мене је отежавајућа околност, што живим у Немачкој, Баварској, обоје иде у вртић, немачки вртић. Живимо у Немачкој, све је на немачком, ТВ, све. Једино острво где се говори српски сам ја, односно моја мајка. Тако да од рођења моје деце, нисам са њима у директном контакту ни једну немачку реч изговорио и тога се држимо дисциплиновано. Ко год да је око нас, ја се њима искључиво обраћам на српском, иде до то мере да када се деца играју, углавном се играју на немачком, пошто су овде навикли да када се играју са другом децом то је на немачком, тако да када ја дођем оне се прешалтују на српски”, каже Владимир.

Значи оног момента када тата отвори врата, деца прелазе са немачког на српски?

“Да, пошто се им се обратим на српском, онда они промене језик између себе. Пошто мене виде, знају како сам их научио. Моја ћерка, она је старија, 5 година, када је почела мене да се обраћа, она је почела са 3 година на немачком, ја гледам бело са ким она то разговара и она је укапирала са татом никако и то је пренела на њеног брата и тако су они то научили и да кажем добро нам иде, тако му људи потврђу да добро говоре српски.

Што мислите о српском менталитету и обичајима?

“Веома је прилагођен деци. Имам утисак да вам се људи стално осмехују када сте са децом. Помоћ је свуда доступна. Дешава се да не морате да чекате у реду у продавници. У пекари често имају нешто укусно за малишане. Деца су тамо центар света. Породица се изузетно цени. Породица се живи. Такође и гостопримство. Срби вас дочекују веома топло и отворено. Гости се третирају као чланови породице, са обиљем добре хране, пића и са посебном пажњом. Срби су веома искрени и директни људи. Кажу шта мисле и тачно знате на чему сте са њима. Емотивни су и енергични. Осећања се изражавају отворено, радост, бес, понос. И разговори су увек веома страствени”, каже Аника.

Пошто смо упознали и супругу Анику уочљиво је да и она говори српски. Успели сте да и Немицу научите понешто да каже?

Да, апсолутно. Пасовно знање је доста солидно, пошто говоримо са децом, куће је случајно српски и када смо код моје мајке српски, тако да она солидно разуме српски и мало је стидљива када дође до те тачке да проговори. Ја мислим да не би остала гладна у Србији.