Човек који је ставио тачку на језичке расправе - прича о Даничићу

Рођен 1825. у Новом Саду као Ђурађ Поповић, Ђура Данићић је био бранилац ставова Вука Каранића и његов велики поштовац и борбац за српски језик и правопис, што је и најважнији део ове изложбе, чија је ауторка професорка Злата Бојевић.

“Најважнија је била његова убеђеност да треба да ради то што ради и што је то доследно радио до краја живота.“

О односу према Вуку Караџићу, ког је Данићић упознао у Бечу, госпођа Бојовић каже.

“Најважнији период њихове сарадње и времена које су провели заједно, то је било у доба када је Данићић дошао у Беч. С једне стране, он се живо укључио у борбу за српски језик и правопис. Он је одговарао, под знаком навода, али стварно на утуке и његова књижица “Рат за српски језик и правопис” је извојевала победу, практично она и ставила тачку на све расправе које су се до тада водиле. Друга веза његова, врло битна са Вуком је била и у њиховој сарадњи када је он помагао Вуку Караџићу на припреми новог издања “Српског ријечника” и из те сарадње у ствари проистекла је велика љубав Даничићева за речи, за језик...после је настао велики речник из српских старина”, каже проф. др Злата Бојовић, редовни члан САНУ и аутор изложбе.

О Даничићевом преводу Старог завета госпођа Бојевић истиче.

“Он је схватио да преко доброг превода на српски језик шири основне мисли о свом народу, о филозофији, о духу, о умећу и врло је упорно преводио целог живота и сматра се једним од најдрагоценијих преводитеља тога времена. Неки су препеви његови ненадмашнији. “

Занимљива је епизода везана за Милоша Црњанског.

“Црњански је одлично познавао историју, културну историју и он је и написао једну драму која се зове Маске, у којој је један од ликова био Ђура Данићић”, каже проф. др Злата Бојовић.

На крају неколико речи о порукама ове изложбе.

“Порука је да покажемо да постоји и то врло поуздано и врло утемењена историја српске филологије пуна два века и да иде у корак са Европом, да није заостајала. Борбе које је водио Данићић водио је пре многих других у Европи. “

Госпођа Злата Бојовић слови за једног од најагилнијих чланова САНУ, води борбу за ћирилицу широм Србије, а постављена је и на чело Задужбине Иво Андрић. За стручно вођење кроз изложбу задужена је професорка, докторка Зорица Несторовић. Ђуре Даничић је иначе умро у Заграбу 1882. године, али је његово дело живи и дан данас.