Текелијанум добио прву сталну музејску поставку: "Сеобе се настављају вечно - Очима Текелијанума кроз векове"

Поставка, чије су ауторке Чарна Милинковић и Милкица Поповић, више музејске саветнице, доноси свеобухватан приказ вишевековног присуства Срба на простору данашње Мађарске, од средњег века до савременог доба. Посебан акценат стављен је на живот и дело Саве Текелије, једног од најзначајнијих српских добротвора, просветитеља и задужбинара, као и на историју Текелијанума, институције која је генерацијама српске омладине представљала ослонац у образовању и интелектуалном развоју.

Посебну симболику отварању изложбе даје чињеница да је поставка отворена у години великог јубилеја - 200 година од оснивања Матице српске у Пешти. Мало је познато да је управо Сава Текелија, као доживотни председник Матице српске од 1838. године, одиграо пресудну улогу у њеном развоју и опстанку. Сместивши Матицу српску у новоосновани Текелијанум, решио је њен дугогодишњи проблем смештаја и обезбедио услове за несметан рад најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Матица је у Текелијануму добила своје просторије, али и финансијску подршку за рад, захваљујући чему је ова задужбина постала један од најважнијих центара српске културе крајем XVIII и у првој половини XIX века.

Поставку је отворила председница Покрајинске владе Маја Гојковић, која је истакла да је Матица српска током своје историје окупљала најзначајније ствараоце, научнике и културне посленике, чувајући језик, писмо и духовно наслеђе српског народа, те да и данас остаје симбол знања, просвећености и културног напретка. Она је честитала организаторима изложбе Музеју Војводине и Епархији будимској, на реализацији прве сталне музејске поставке у Текелијануму.

„Зато је обавеза свих нас да наставимо да подржавамо институције које чувају националну културу и историјско памћење. Да стално стварамо услове у којима ће млади моћи да стварају, напредују и у исто време остају верни вредностима знања, рада и одговорности“, рекла је Маја Гојковић.

Присутнима се обратио и митрополит будимски Лукијан, који је подсетио да је Будимпешта вековима била један од најважнијих центара српског духовног, културног и просветног живота, град у којем су настале две институције од непроцењивог значаја за српски народ - Матица српска и Текелијанум.

Осврнувши се на личност Саве Текелије, истакао је да његова задужбина није представљала само кров над главом генерацијама српских ђака и студената, већ и трајну поруку да се будућност једног народа гради кроз образовање, културу и очување духовног идентитета.

Говорећи о називу изложбе „Сеобе се настављају вечно“, митрополит је нагласио да српске сеобе нису биле само миграције и померања становништва, већ непрекидна борба за очување вере, језика, традиције и националног памћења. Он је посебну захвалност упутио Музеју Војводине, ауторкама изложбе и Покрајинској влади, који су препознали значај овог пројекта и подржали његову реализацију.

Кроз архивску грађу, фотографије, документе, портрете и вредне историјске предмете, посетиоци имају прилику да се упознају са најзначајнијим личностима и догађајима који су обележили историју Срба у Мађарској, али и са улогом Текелијанума као једног од најважнијих стубова српског културног и просветног живота ван матице.
Изложбу је реализовао Музеј Војводине, под покровитељством Покрајинска влада АП Војводине и Епархија будимска.

Присутнима се обратила и директорка Музеја Војводине и једна од ауторки поставке Чарна Милинковић, која је, између осталог, рекла:

"Циљ ове поставке није само да нас подсети на славну прошлост, већ да нас запита о нашој садашњости и будућности. Сава Текелија нам је оставио путоказ како се воли своја култура, свој народ, наслеђе и како се улаже у младост. Његов пример задужбинарства остаје трајна лекција о томе да је материјално богатство вредно само онда када постане духовно добро читаве заједнице. Зато користим прилику да се захвалим свим племенитим људима који седе у овој сали, који су својим радом допринели да данас Текелијанум отвара своје ново поглавље. Од данас његова прича почиње још више да се шири, отварајући врата не само за питомце, него и целокупној заједници која не сме добра дела (оних који су нам их оставили као свето наслеђе) да заборави. Овом изложбом приказујемо колико је заједништво подједнако важно и колико је и то узвишена реч, баш као и задужбинарство, те покушајмо да то спојимо и да не дозволимо супротно.“

Посебну пажњу посетилаца привукли су савремени мултимедијални садржаји. Поставка обухвата помоћу вештачке интелигенције „оживљене“ историјске фотографије, као и дигиталну презентацију чувене слике „Сеоба Србаља“ Паје Јовановића, чиме је историјска грађа на модеран и интерактиван начин приближена новим генерацијама. У оквиру изложбе приказују се и кратки видео-прилози под називом „Приче из Текелијанума“, који доносе занимљиве детаље о Сави Текелији, знаменитим Текелијанцима и историји ове институције.

Свечаном отварању присуствовали су Драган Станић, председник Матице српске, Александра Ђуровић, амвбасадорка Србије у Будимпешти, Биљана Гутић-Бјелица, амбасадорка Босне и Херцеговине у Будимпешти, Тијана Бугарски Палковљевић, управница Галерије Матице српске, Јованка Ластић, председница ССМ, Коста Вуковић, директор Српског црквеног музеја у Сентандреји, Пера Ластић, директор Српског института, као и други угледни гости и представници српских институција.

Данас у Текелијануму функционише средњошколски ђачки дом, а под његовим кровом делују и поједине српске институције, организације и цивилна удружења, чиме ова задужбина и даље представља једно од најважнијих средишта српског културног, образовног и друштвеног живота у Мађарској. О раду и очувању Текелијанума брине Епархија будимска, као и Задужбина Саве Текелије, под чијим окриљем ова историјска институција наставља своју мисију.

Отварањем прве сталне музејске поставке Текелијанум је добио нови садржај који може да га додатно позиционира на културној мапи Мађарске и српске дијаспоре, али и да овој велелепној грађевини врати место које јој по историјском, културном и националном значају несумњиво припада.

На тај начин Текелијанум ће бити живо место сусрета, образовања и очувања колективног памћења српског народа, настављајући мисију коју је пре скоро два века започео његов оснивач, Сава Поповић Текелија.

Сава Поповић Текелија (1761–1842) био је један од најзначајнијих српских просветитеља, добротвора и задужбинара. Рођен у Араду, школовао се у Бечу и Пешти, где је 1786. године постао први Србин доктор правних наука.

Као угарски племић, учествовао је у политичком и јавном животу Угарске и српске заједнице, али је највећи траг оставио као велики добротвор. Следећи идеје просветитељства, своје богатство и углед ставио је у службу образовања и културног уздизања српског народа.

Оснивач је Текелијанума, најзначајније српске задужбине у Пешти, и један од највећих добротвора и задужбината. Његово дело обележило је српски културни и просветни живот крајем 18. и у првој половини 19. века. У годинама и вековима који су уследили, личност и дело Саве Текелије постали су узор који су следили многи знаменити задужбинари и добротвори.