Промовисана књига "Светлописи Алжира" у Музеју афричке уметности

Ова јединствена фотомонографија посвећена је Јордану Антићу, инжењеру геологије предузећа „Геосонда“, који је четрнаест година живео и радио у Алжиру. Током боравка упознавао је земљу, њене људе, градове и природу, бележећи фото-апаратом свакодневни живот и развој тадашњег Алжира. Његова кћерка, Милена Антић, пронашла је у породичној архиви богату збирку фотографија, докумената, записа, мапа, писама и поштанских марака, које је дигитализовала и, уз подршку Друштва пријатеља Алжира, приредила књигу трајног сећања.
Ово издање представља драгоцено сведочанство о југословенско-алжирском пријатељству, сарадњи стручњака из Југославије на изградњи савременог Алжира, као и о личним искуствима једне генерације која је повезивала две земље.

У име издавача обратио се Марко Јелић, председник Друштва пријатеља Алжира, који је истакао да записано остаје и да је значајно што је књига посвећена обичном човеку – Јордану Антићу, заправо великом човеку, који је доприносио изградњи послератног Алжира. Друштву пријатеља Алжира представља велику част што је иницирало и допринело објављивању ове књиге, као још једног печата југословенско-алжирске сарадње. Том приликом истакао је да је ова књига „један од многобројних бисера на огрлици српско-алжирског пријатељства“.

Данило Милић, амбасадор у пензији и африканиста, подсетио је на историјске односе Србије и Алжира, посебно у периоду пре стицања алжирске независности, као и на значај Београда за алжирску историју – од посредовања у преговорима ФЛН-а и Француске, преко војне, медицинске и материјалне помоћи, до подршке Алжиру у Уједињеним нацијама и оквиру Покрета несврстаних. Када је Алжир постао независна држава и када је започела изградња земље, многобројни југословенски стручњаци боравили су у Алжиру, међу њима и Јордан Антић, који је Алжир доживео као своју другу домовину. Током боравка стекао је много пријатеља, једна од његових кћерки рођена је у граду Алжиру, а његова богата архива сведочи о томе колико је Алжир остао важан део његовог живота и интересовања.

Бранислава Милосављевић, преводилац, говорећи о Јордану Антићу, присетила се његове ведрине, људскости и топлине коју је уносио међу људе. Посебно емотивно обраћање односило се на успомене из Алжира почетком седамдесетих година, када је, кроз један спонтано забележен фотографски тренутак, остало сачувано сећање на човека који је својим осмехом и добротом оставио дубок траг међу пријатељима и сарадницима. Истакнуто је да фотографија данас представља много више од успомене – она сведочи о једном времену, пријатељствима и снажним везама насталим далеко од домовине.

Ауторка књиге Милена Антић захвалила је свима који су помогли да ово дело буде објављено. Истакла је да је рад на књизи био изазован и да је подразумевао дугогодишње истраживање. Током рада упознала је велики број заљубљеника у Алжир. Истраживање архивске грађе одвело ју је и у Алжир, где се сусрела са квартовима, улицама, али и зградом и станарима који су некада били комшије и пријатељи њеног оца. На крају, заволела је Алжир, његове градове и људе, који су њеном оцу пружили гостопримство и били му инспирација да своје слободно време посвети упознавању највеће земље Африке.

На крају се присутнима обратио одлазећи амбасадор Алжира, Фатах Махраз, који је захвалио свим пријатељима Алжира који су доприносили унапређењу односа две земље. Осврнуо се на традиционално пријатељство и сарадњу Србије и Алжира још од времена алжирске борбе за национално ослобођење. Истакао је да је време проведено у Србији брзо прошло јер се осећао као код куће, да Алжир и Србија деле исте вредности, да имају сличан менталитет, као и да је заволео Београд и Србију. Додао је да ће, по повратку у Алжир, остати још један амбасадор Србије и да ће Србију и пријатеље Алжира носити у срцу.