Између чврстине и крхкости - скулптуре у бронзи и стаклу

Где то замишљено постаје стварно и опипљиво? Како се то идеје претачу у дело? Како корача Мисао ка реализацији уметничког дела? Откривали смо у разговору са Јеленом Кршић.

Већ више од три деценије Јелена ствара скулптуре које не остају у границама материјала. Њене фигуре нису само тела у простору, већ трагови унутрашњих стања, тишина преточена у покрет, мисао заустављена у форми.

"Сам процес стварања није само оно што већ материјализујете, него процес стварања се дешава унутар нас прво, где је потребна и акумулација свега око себе, упијање онога што се дешава око вас и оног видљивог и невидљивог света и друштвених појава и свега осталог. Ја волим боју у скулптури, веома ми је значајна и онда сам и кроз сртеж и кроз скуптуру, почев од студија увек уносила боју. Ја и на бронзу интервенишем некад, чак има скуптура коју људи не могу да препознају да су бронза колико сам аплицирала боје.

Ја ћу вам сада открити једну тајну. Та етерична скуптура, тамо једна, када је гледате овако она је тако издужена, а онда Сунце удари на њу тако и баци сенку на зид а ви је видите сенка од Сунца је направи да буде у реалним димензијама", каже уметница.

Иако је своја дела излагала на многим домаћим и међународним уметничким сценама Јелена посебно памти учешће на 57. Венецијанском бијеналу. Њене скулптуре стајале су крај радова великана савремене уметности.

"Свака галерија носи нешто и свако место излагачко, где год било у земљи или у иностранству носи неко посебно место, другачију публику и свакако је ново искуство за уметника. Венецијанско бијенале је интересантно, то је било 2017. Нисам ја била као представник Србије у павиљону али су ме кустоси Европског културног центра контактирали. За мене је то најзначајније, јесам да је то била групна, није самостална изложба али су излагале заиста светска имена као што је Џеф Кунс, Марина Абрамовић...", каже уметница.

Ове године Јелена је део своје изложбе представила и публици у Бечу, где су њене скулптуре поново привукле велику пажњу. Новим изложбама њен уметнички пут се наставља, доносећи нове визије и емоције.

"Ова јесен је мало у добром ритму, било је тај Беч, сада ће у Будимпешти опет бити сајам уметности на коме ћу бити присутна. Онда од 4. новембра изложба у Лесковцу у Народном музеју и онда ја мислим да у једном моменту за сада бар немам ништа уговорено али планирам да кренем, већ се то код мене рађа... Знам и где се родило и како се родило, тачно сам све видела", каже Јелена.

Њене скулптуре нису само облици. Оне су мостови између тишине и звука, покрета и мира, сна и стварности. Тај простор Јелена назива простором моћи, стварања и духовног оживљавања. У тим делима њене визије из дубине подсвести и снова постају стварне, позивајући нас да застанемо и ослушнемо свој унутрашњи свет.