Радован Гајић: Косово је жеравица која тиња у нама

Радован Гајић, један од најплоднијих песника из дијаспоре, Торонта и Канаде, аутор двадесетак књига, радо се одазвао да говори за наш програм.

Прва Ваша књига је "Киша Косова". Да ли су те кише престале?

"Нису престале, нити ће да престану...те кише су пре свега, духовне кише, а кад су духовне једино могу да се транспонују кроз језик, а где год живи језик, живеће и то. Српски песник није песник ако није певао о Косову, ако бар један стих није написао о Косову. Имам један стих који каже: "Престао си да певаш о Пољу, кад ти то умре а није те било у читуљи". Чуо сам да људи у Србији често псују Бога, али нисам чуо да је иједан Србин икад опсовао Косово. То је нешто што живи у нама и као жеравица даје нам живот. Тај простор, Косово и Метохија је био центар живљења средњовековне српске државе, а то је темељ свих држава", каже песник.

Два пута су Вам узимали душу, Косово и Книн...

"Знате шта, то су покушаји узимања душе, не може нико Вама да узме душу док је год језик жив".

Да ли сте успели да својим писанијем приближите Србију Канађанима и проблем Косова?

"Канађане не интересују ти проблеми...цео свет је у масовном мазању очију".

Писали сте и о Београду...

"Београд сам уткао као једну посебну тему, јер Београд сматрам главним градом своје душе и најотворенијом средином на свету, престоница света..."

Добили сте низ књижевних награда, "Растко Петровић", "Раваничанин", Андрић академије, "Арсеније Чарнојевић", да ли награде обавезују?

"Обавезују пре свега, што морате и даље да радите...писац је затвореник мрака које треба да истера кроз белило папира. Публици поручујем да читају", каже Радован Гајић.

Уз истицање да је наша дијаспора заиста обогаћенија стваралаштвом Радована Гајића, остаје само да се каже да се од овог врсног прегаоца културе с правом очекују значајна дела.