Музика вива

Емисију почињемо једним необичним остварењем из 2018. године – првим Концертом за теорбу у историји музике, чији је аутор Стивен Гос. Теорба је жичани инструмент из породице лаута који је свој зенит доживео у раном бароку. На преласку из 16. у 17. век у Фиренци, са настојањима чланова Фирентинске камерате да обнове грчко античко позориште, овај жичани инструмент је постао нарочито популаран, јер је његов звук имитирао имагинарни тон античких лира. Са успостављањем ранобарокне опере и декламаторног, речитативног стила, овај инструмент топлог и нежног звука, показао се идеалном звучном пратњом за гласове солиста, али и као део оркестра, односно континуа. Током барока, за овај инструмент су компоновани и мали солистички комади, али је доласком нове, класичне епохе, пао у заборав. Зато је тек у 21. веку настао први Концерт за теорбу, који је пре неколико година компоновао британски аутор Стивен Гос. Овај велшки професор композиције и гитаре, написао је концерт који је, према речима критике, „недвосмислено паметан... искусићете чулни вртлог у којем је теорба катапултирана у садашњост и под вештим прстима Метјуа Водсворта, представљена на сасвим нов начин са широким спектром проширених техника свирања и солистичких ефеката за које не бисте помислили ни да су могући”, закључује критичар магазина Би-Би-Си мјузик.

У наставку емисије остајемо у звучном свету жичаних инструмената и музичких референци на прошлост, сада у жанру гудачког квартета. Слушаћете Пет комада за гудачки квартет Павела Шимањског у којем овај пољски аутор на својеврстан начин „деконструише” овај типично класичарски музички жанр. Кроз пет минијатура, Шимањски испитује различите идеје, од вишеструких глисанда који стварају готово микротонално звучно окружење, преко механичке текстуре другог става, експеримената са аликвотима у трећем, или потпуне ритмичке неусаглашености прве виолине и осталих свирача у квартету у завршном сегменту дела.

Емисију ће заокружити Концерт за виолину Унсук Чин. У питању је једно од најуспешнијих остварења овог жанра у 21. веку, које је 2004. године добило престижну Громајер награду. У њему јужнокорејска ауторка проширује оркестар увођењем бројних удараљки, испирисана јаванским „гамелан” оркестрима, ширећи тако контекст класичног европског концерта за солистички инструмент. Резултат је партитура изузетне лепоте, у којој се спајају раскошне звучне боје, јасноћа и виртуозност солистичког парта.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић