Тема недеље – Контроверзе савремености

Миомир Јакшић: Валерштајнов светски систем

У циклусу КОНТРОВЕРЗЕ САВРЕМЕНОСТИ, који ћемо емитовати од 7. до 11. марта, можете слушати текст Миомира Јакшића "Валерштајнов светски систем".

Истакнути амерички историчар и филозоф политике, Имануел Валерштајн (рођен 1930. године), припремио је за наше читаоце избор својих радова писаних током последње деценије, које ће ускоро објавити Завод за уџбенике и Економски факлутет Универзитета у Београду, а у оквиру књиге Светски систем – криза и научник Имануел Валерштајн. Тим поводом Миомир Јакшић износи и коментарише основне ставове које Валерштајн доследно развија кроз своју вишедеценијску научну делатност: „свет је историјски и просторно недељива целина; на рушевинама разноликих светских царстава израстао је светски капиталистички систем; сваки систем, па и капиталистички, историјски је, има свој почетак и крај; простор у којем се развијају цивилизације је недељив, универзалан”.

Одговарајући на питање чиме се у свoјим истраживањима бави, Валерштајн каже да су то историјске друштвене науке – друштвене у смислу укупности и целовитости, а историјске у смислу цикличности и пролазности. Међу Валерштајнове основне теоријске поставке спада и теза да је капитализам сам о себи створио Организујући мит да је он радикални раскид са претходним друштвеним уређењем, што је уграђено и у слику буржоаско-демократских револуција као карика у еволутивном ланцу напретка. Насупорот томе, Валерштајн истиче да се експлоатација одржава и да се ради само о промени облика контроле рада. Овоме треба додати и чињеницу да се класе прерушавају, и да се феудална класа прерушава у капиталистичку и да притом тек мали број феудалаца пропада, истиче Миомир Јакшић: „већина се саображава новим формама експлоатације и акумулације јер им то омогућава наслеђено богатство које по форми прилагођавају новим облицима организовања процеса рада”.   

Уредница циклуса Тања Мијовић. 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом