субота, 08.11.2025, 20:02 -> 12:03
Оперска сезона Еурорадија 2025/2026
Ђузепе Верди: Трубадур
Репродукујемо снимак опере „Трубадур” Ђузепа Вердија, забележен 17. октобра на отварању Оперског фестивала у Вексфорду. Овај угледни ирски фестивал посвећен је мање познатим делима оперског репертоара. Публика је имала прилику да чује француску верзију ове популарне Вердијеве опере, тако да не би било погрешно и да смо је за ову прилику назвали „Трувер”, као што су то учинили и програматори Фестивала у Вексфорду. Главне улоге тумачили су Едуардо Ниаве као Манрико, Лидија Гриндато као Леонора, Ђорђи Ломисели као гроф Луна и Ксенија Николајева као Ацучена. Хором и оркестром Вексфордског фестивала дириговао је Маркус Бош.
Мало је опера које су у тој мери синоними за италијанску оперу као што је то Трубадур. После сензационалног успеха на премијери у Риму 1853. године, Вердијево дело је обишло планету и 1862. композитор је поносно могао да примети у једном писму „да Трубадур, и у срцу Африке и Индије увек може да се чује”. Занимљиво је због тога приметити да су многи посетиоци опере у XIX, па и у раном XX веку, посебно они из француског говорног подручја, укључујући и француске колоније, ово дело познавали на француском језику као Трувера. Ово је била друга обимнија адаптација једног дела оригинално написаног на италијанском, коју је Верди урадио за потребе Париске опере. Прву такву ревизију начинио је са опером Ломбардијци у Првом крсташком рату која је постала француска велика опера под именом Јерусалим. Трансформација Трубадура у Трувера није била лак задатак, иако је обим ревизија био мањи него што је то случај са Јерусалимом. Другим речима, прелазак са италијанског либрета Салвадора Камарана на француски текст Емилијена Пачинија, тражио је бројна, мања прилагођавања. Уредник критичког издања овог дела Дејвид Лотон, је приметио да је највећи проблем лежао у речитативима – пребацивању неримованих италијанских стихова у француску риму, али да је највећа промена осетна у оркестарском парту, који постаје богатији, раскошнији и покретљивији. Публика у Париској опери, на премијери ове верзије, 1857. године, имала је прилику да види и опсежни балетски дивертисман у трећем чину, чији је аутограф данас изгубљен. Овај сегемент, написан по француском укусу и зарад очекивања париске публике, састоји се из четири одсека чији су називи – Цигански плес, Севиљана, Циганка и Галоп.
Трувер као француска верзија Трубадура је у коначници подсетник на дубоку утицај париске културе на Вердија од краја 40-их година XIX века па надаље. Ово дело се може посматрати као кључно за разумевање промена Вердијевог стила и развоја оперских тенденција од 1857. године надаље, као дело које је обликовало имагинацију публике романтичарске епохе.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари