Модерна уметност у социјализму - случај: Возаревић

Један од најистакнутијих и најаутентичнијих српских сликара друге половине 20. века, Лазар Возаревић рођен је 1925. године у Сремској Митровици. Припадао је генерацији уметника која је сазревала у драматичним околностима Другог светског рата и послератне обнове Југославије. Након рата уписује Академију ликовних уметности у Београду, где студира у време када се домаћа уметничка сцена постепено ослобађа ригидних оквира соцреализма и окреће модернистичким истраживањима.

Због радова с почетка каријере, који су настали под утицајем Сезановог реализма и Пикасове плаве фазе, критика га је често називала „српским Пикасом", мада је Возаревић био много више од уметника под утицајем великих европских узора. Његова поетика била је дубоко аутентична и везана за југословенски културни простор, али истовремено потпуно савремена у европском контексту. Био је део генерације која је доказивала да уметност настала у социјалистичкој Југославији може бити модерна, експериментална и равноправна са токовима светске уметности.

Иако је преминуо веома млад, 1968. године, Лазар Возаревић оставио је снажан траг у историји српске и југословенске уметности. Аутентична промишљања о савременој слици и однос према средњовековном наслеђу чине опус Лазара Возаревића једним од најзначајнијих и најпрепознатљивијих остварења српског модернизма. О томе ко је био Лазар Возаревић, како је на њега утицао Пикасо а како српска средњовековна византијска уметност, како су на њега гледале власти и о разним другим питањима данас у емисији Речено и прећутано говоре Марија Вуруна, директорка Галерије „Лазар Возаревић" у Сремској Митровици и Ивана Јањић, кустоскиња Галерије Матице српске.

Емисију припрема и води Марко Ђурић.