Zajača decenijama crna ekološka tačka

Zajača je jedna od crnih ekoloških tačaka u Srbiji. Na višedecenijski problem u selu  prošle godine ukazali su meštani, revoltirani i zabrinutu za zdravlje najmlađih, posebno nakon merenja prisustva olova u krvi dece.

Topionica koja je privatizovana 2006. godine preduzela je sve potrebne mere, a iz Ministarstvo energenitike, razvoja i životne sredine najavljuju da će se država uključiti u rešavanje, takozvanog istorijskog zagađenja u selu.

Topionica da radi i meštani da budu zdravi, zajednički je, kažu, interes svih. Poslednjih meseci merenja emisije gasova u vazduhu u selu su svakodnevna, inspekcijske kontrole u Topionici redovne, a prijava za zagađivanje sredine nije bilo.

"Nema više gušenja od kad su nam izašle prve analize dece. Oni su dosta toga uradili, dosta se primeti da ide na bolje, da je već mnogo bolje", kaže Slađan Vasiljević.

Tomislav Maksić kaže da u selu sada više vode računa i decu opominju na svakom koraku, kako da se ponašaju, da peru ruke i da se presvlače.

U najsavremeniju tehnologiju u Topionici su uložili 15 miliona evra. Uz dobijene sertifikate kažu i preventivne mere daju rezultate. Godine 2011. imali su 18, a prošle godine dva obolela radnika.

"Strogo nam je zabranjeno nošenje radnih odela kući na pranje, jer to se vrši u firmi, pre smo nosili, a od pre tri četri meseca samo u firmi i svaki dan tako", kaže Vučetić Siniša, radnik u Topionici.

Problem aerozagađenja je rešen, regulisan i sistem otpadnih voda, ali je decenijama taloženo olovo i dalje na seoskom zemljištu.

"Neki seju, a neki su odustali od setve bilo čega, jer je procurila informacija da je zemljište zagađeno još od sedamdesetih godina", kaže Svetlana Stefanović.

Da je selo već decenijama crna ekološka tačka potvrdili su i u nadležnom ministarstvu. Takozvano istorijsko zagađenje nastalo je još od rada rudnika antimona.

Ministarka energentike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović kaže da problem jeste kontaminirano zemljište i da je to ono čime se šest meseci ovo ministarstvo bavi.

"Mi pripremamo projekte kojima ćemo delimično i potpuno da rešimo problem Zajače. Delimično tako što mi za pet do šest dana raspisujemo javni poziv za ponuđača koji će da nam uradi to delimično čišćenj,e odnosno remediaciju zemljišta, a konačno problem Zajače ćemo rešiti sa Evropskom unijom zato što to košta", kaže ministarka.

Direktor Rudnik i Topionica olova u Zajači Jasmina Milutinović kaže da će sanacija više nego dobro doći i pomoći meštanima da mirno žive u Zajači.

"Nama u Topionici će doneti, takođe mir i biće dokaz da su naše analize dobr, jer mi ne zagađujemo zemljište", kaže ona.

Čišćenje zemljišta finasiraće se iz Republičkog budžeta. Sredstva iz Evrope neophodna su za najobimniji i rajskuplji posao. Rudnička deponija uz Topionicu i naselja decenijama čeka na sanaciju.

"Celo ovo brdo je deponija. Na hektar i po nataloženo je preko 600.000 tona antimonske šljake. Kada se deponija sanira konačno će biti rešen ekološki problem za šta je potrebno 3,4 miliona evra.