Korono, ja sam ti provereni negativac

"Ovo je epski virus, tako nešto nije viđeno u dosadašnjoj istoriji koju čovečanstvo pamti i siguran sam da će se o tom virusu pričati u narednih nekoliko stotina godina", rekao mi je na molu marine u Kopru, pre par sedmica, dr Srđan Lukić, specijalista pulmolog iz Kragujevca koji radi u bolnici u obližnjoj Izoli.

I Srđan je zasigurno u pravu. Ovaj virus i bolest koju izaziva, biće pominjan u narednih nekoliko vekova kao što mi pominjemo špansku groznicu, male i velike boginje ili kugu.

Ovu poslednju izaziva bakterija. I to je na neki način zastrašujuće, ali se u neku ruku može posmatrati i kao privilegija života - da ljudsko biće prisustvuje jednoj od istorijskih tačaka prekretnica koje će svakako na određeni način promeniti svet.

Nažalost, mi u regionu smo imali tu nesreću da više puta prisustvujemo stvaranju istorije u njenom najbrutalnijem pojavljivanju i kao i posle svake nesreće, mnogi su izašli jači i pametniji.

Možda najbolje od svakog opisa našeg čoveka odgovara meme na kome je deo scene iz jednog novijeg filma kada junak koji je prethodno čudom uspeo da izbegne vešala iako mu je omča već bila namaknuta oko vrata, drugi put u istoj situaciji gleda čoveka na vešalima do sebe kako se preznojava u strahu i pita ga šeretski: Prvi put, a? Vispren tekst ispod memea kaže: ‘'Eks Jugoslavija dok se svet raspada.''

Zaključak je da će ovo proći kad tad. Po svemu sudeći, zahvaljujući sve više vakcina koje pokazuju spremnost da ga zaustave, neće dočekati drugi rođendan i moći ćemo već na leto gde god poželimo da putujemo i slavimo šta god želimo i u kom god broju to želimo.

Ali, to takođe znači da već negde dolazimo do onog momenta koji se zove ‘'svođenje računa''.

I kad se ovo završi, sabiraće se uglavnom minusi. Koliko smo ljudi izgubili, koliko poslova je propalo, koliko smo dužni, koliko će nam trebati da se oporavimo. To su sve minusi.

Ipak, privilegija prisustvovanja stvaranju istorije je i to da njeni hroničari, a to su odvajkada bili novinari, zvali se oni tada tako ili drugačije, mogu da zabeleže i lepe stvari koje čovečanstvo izrodi unutar velike krize.

Ovo su neke moje beleške i voleo bih da inspirišu svakog da potraži u svom sećanju neke lepe stvari koje su se desile u prethodnih nekoliko meseci.

Da po tome pamti ‘koronu', a ne po svim drugim gadnim stvarima. Verujem da će pomoći i psihičkom zdravlju koje moramo da održimo svežim i stabilnim sve do dolaska pomenute vakcine u naše krajeve. Elem, sledi spisak dobrih stvari za koje je zaslužna ‘korona':

Mnogo više vremena za porodicu

U to ubrajam najužu kao i širu porodicu. Vreme za telefonske razgovore, video konferencije sa bliskim rođacima. Sve u svemu - povratak bazi.

Mnogo više vremena za sebe

U sprintu za koji mislimo da nas je na to nateralo vreme ne stignemo da se odmorimo. Da pogledamo sebe u ogledalu i primetimo koliko smo ostarili otkad smo prošli put sa pažnjom gledali u svoj odraz. Verovatno pre mnogo godina kada smo se spremali za susrete sa prvim, drugim ili trećim ljubavima.

U međuvremenu su došli poslovi, brige i obaveze. Balkanci su većim delom takvi, gledaće druge i za druge, a sebe uglavnom neće stići da pogledaju. Sad su imali priliku. I da vide bore i da vide mesta gde više nema kose. Da upoznaju tog novog sebe i da se zapitaju kako mu mogu ugoditi, pomoći da se oseća bolje u ovom delu života.

Podsećanje na težinu reči

Brz život - brza obećanja. Mnoga se ne ispune. Uglavnom ona za susrete sa bliskim ljudima. Kafa ove nedelje, piće one nedelje. Koliko sam ih otkazao. Koliko mi je bilo otkazano.

Korona nas je naučila da cenimo vreme, pogotovo zajedničko. Da zaglavljeni u različitim zemljama sa zatvorenim granicama i bez šanse da se vidimo sa prijateljima budemo sretni i za to malo minuta na video pozivu. Da kad smo se konačno videli shvatimo da to što imamo nema valutu koja bi odredila težinu prijateljstva.

Osećanje ponosa koje je bilo toliko jako popriličan broj puta

Pre svega na lekare, sestre i sve druge radnike u zdravstvu uključujući i vozače, higijeničare, električare i domare. Sve one koji su rizikovali da donesu virus pravo kući, a neki ga nažalost i doneli.

To su herojske stvari onog malog čoveka koji za to samo kaže da mu je posao. Možda na poseban način sam ponosan na Kragujevčane koji su potrčali u Novi Pazar onomad. Pa na one koji su se vratili iz inostranstva da pomognu. To su velike stvari. Ogromne.

Imunitet krda, ali ne na koronu

Već na nepravdu da lek za dete može da košta tri miliona nečega, makar to bile i pare iz monopola. I da onda kao rezultat i odgovor ‘krda' stigne rekordno brzo prikupljanje novca za jedno, pa za drugo, pa za treće dete.

U vreme kada ljudi gube posao ili žive na minimalcu. Ta sposobnost da se narod sabere oko tako bitnih stvari je nešto po čemu ću pre da pamtim ‘koronu' nego po nekim drugim lošim stvarima.

Da stvarno mislim to što pitam

Da kad nekog sretnem i pitam ‘kako si' to zaista i mislim. Da pažljivo saslušam odgovor do kraja. Da znam da kad mene neko to pita verovatno zaista i misli to što pita i da sa pažnjom sluša odgovor.

‘Kako si' je pre korone bilo pitanje jeftinije od ‘koliko je sati'. Sada, malo više razmišljamo o tome kako smo i to nikako ne može da bude loša stvar.

Vraćena u upotrebu davno zaboravljena reč pristojnost

Negde smo je izvukli iz budžaka i počeli da ponovo upotrebljavamo, uglavnom opisujući one koji ne nose maske. Pa je tako za ove ili one pojave rečeno da su nepristojne.

Suprotno od toga, oni koji su se ponašali kako društvene norme nalažu su mogli da dozvole sebi luksuz koji ništa ne košta, a to je da se osećaju pristojno. Da vide da je to lep osećaj koji ume da špricne koju dozu dopamina ili endorfina u krvotok i učini da se čovek oseti lepo i srećno.

Opet, samo zato što je pristojan.

Opet - bez nekog većeg naprezanja ili trošenja novca. Pristojnost je džabe, a nepristojnost ume mnogo da košta.

Za kraj, u romanu Kuga Albera Kamija, kada doktora Rijua pitaju kako se izboriti sa kugom on kaže: Pristojnošću. Možda izgleda kao suluda ideja, ali jedini način da se pobedi kuga je pristojnošću.

Šta je preostalo

Imamo još malo vremena da naučimo od Korone. Ušli smo duboko u drugo poluvreme utakmice i uz mnogo grubih startova, nefer suđenja ipak pobeđujemo kao čovečanstvo. Sad su oni momenti da se ostane sabran i tekma privede kraju, uradi eventualno neka lepa finta za publiku i baci pogled na tribine.

Dres posle utakmice i sećanje na nju ćemo sačuvati za unuke. Jer doći će nove generacije kojima želimo da ispričamo lepe stvari koje je narod učinio za vreme ove peste.