НИС под санкцијама – и шта ћемо сад за гориво

Професор Економског факултета Велимир Лукић каже да НИС успешно послује деценијама уназад, да очекује да се то настави, као и да ће моћи да сипа гориво на НИС-овој пумпи као и на било којој другој.

Финансијски консултант Владан Павловић наводи да је данас сипао гориво на НИС-овој пумпи и да није било проблема са плаћањем.

Новинарка РТС-а Ружица Врањковић истиче да од 12 часова постоје проблеми са плаћањем са Виза картицама, а да су најаве да од вечерас неће функционисати ни Мастер картице.

Председник Самосталног синдиката радника енергетике Србије и председник синдиката НИС-а Горан Такић поручује да је смирен, али и да грађани Србије треба да буду смирени.

“Мислим да разлога за бригу нема. Довољне количине сирове нафте и деривата имамо. Ја сам јутрос обишао четири, пет бензинских станица, заиста све нормално функционише”, додаје Такић.

Ипак, наглашавају да је савет да се плаћа Дина картицама или готовином.

Колико НИС има залиха и има ли разлога за бригу 

Из НИС-а истичу да су спремно дочекали санкције и да имају довољно залиха, а Врањковићева каже да су уверавања да су залихе НИС-а сасвим довољне и да грађани не треба да праве залихе.

“Значи да ће горива на пумпама бити и то је оно што је важно”, додаје Врањковићева.

Објашњава да нафтне компаније имају оперативне резерве, али и обавезне резерве.

“Када се све то скупи, уз редован довоз нафтних деривата, не може стизати сирова нафта јадранским нафтоводом, зато што је Јанаф прекинуо сарадњу, али могу се увозити готови деривати”, објашњава Врањковићева.

Како ће се сада увозити сирова нафта

Када је реч о сировој нафти, НИС четири петине мора да увезе. То је, ако рачунамо податке од претходне године, 2,8 милиона тона. Председник Вучић је рекао да мора да се одржи ванредна скупштина акционара НИС-а да би се договорило да ли ће се увозити сирова нафта или деривати.

На питање како да сада НИС увози сирову нафту, када знамо да је већина те сирове нафте долазила преко нафтовода Јанаф, Лукић каже да се све земље које се налазе на Балкану снавдевају преко неког нафтовода.

“Сви се оријентишу на нафтоводе. То је најјефтинији и најповољнији начин да се допреми нафта до крајње дестинације. Оне земље које имају рафинерије, користе рафинерије. Хрватска има Ријеку, Босна и Херцеговина и Црна Гора немају ништа, Северна Македонија има Скопље, ми имамо Панчево. И обично, када треба да покренете рафинерију, важан је обим производње, колико је нешто економично и важно је колико тржиште покривате. Ми прелазимо тај праг економичности рафинерије и наша рафинерија снабдева поред Србије још и тржиште Босне и Херцеговине”, наводи Лукић.

Говорећи како да се НИС сада снабдева сировом нафтом – баржама, аутоцистернама, возом, Лукић каже да је нафотовод убедљиво најјефтинији.

“Ту негде идете на један барел 169 литара, око пет долара по једном барелу. Барже су повољније него што је железница. Једна баржа превезе, рецимо, 45 вагона. И, наравно, цистерне су најнеповољније варијанте и најскупље”, додаје Лукић.

Врањковићева каже да није предвиђено да сирова нафта стиже ни баржама, ни вагонима, ни цистернама, већ деривати.

“Користићемо те резерве до 1. новембра, па ћемо преговарати и очекује се наставак преговора. Деривати ће се увозити”, истиче Врањковићева и додаје да је неопходно да се што пре нађе неко решење како би рафинерија функционисала.

Павловић сматра да ће могуће решење бити да се сирова нафта увози из Мађарске баржама.

“Ово што НИС производи сам је недовољно, то је неких 800.000 тона годишње. Дакле, рафинерија неће бити ни на 20 одсто капацитета. То су аутоматски огромни губици. Он већ сад има губитак у рафинерији. Сирова нафта стиже преко Јанафа и другог пута нема. Мислим да ће се узимати део из Дружбе и да ће стизати баржама. Сада питање је ко ће транспортовати”, додаје Павловић.

Ко ће увозити деривате – НИС или нека друга компанија

Говорећи о томе ко ће да увози деривате, Врањковићева каже да се ту рачуна и на друге нафтне компаније које послују у нашој земљи које су већ повећале увоз.

Такић каже да он као представник синдиката има повећану комуникацију са руководством НИС-а од најаве санкција и, како каже, очекује да одговорни акционари седну, да се договоре и да нађу решење проблема.

“Ово заиста су изазовна времена и сад већ нема више времена. Мора се наћи решење мало брже него што смо до сада тражили”, додаје Такић.

Својевремено се у јавности се појавила прича да би нафту могла да увезе и нека трећа компанија, па се помињала и Транснафта. Да ли би, у ствари, Јанаф пристао да допрема нафту неком другом, ко се не зове НИС?

“То јесте сада отворено питање. Који год транспорт и превоз покушавате да анализирате, поставља се питање да ли НИС по било ком основу може директно да буде купац тога. Да ли може да дође до неке опструкције, било да се ради о нафтоводу, баржама, цистернама или железничком транспорту. Постоје решења која подразумевају да ви покушате да мало дубље направите захват и да закопате и да видите ко би то био прихватљив партнер са становишта ОФАЦ-а, а ко би могао да буде купац”, објашњава Лукић.

Истиче да су прихватљиви партнери они који долазе из земаља које одговорно примењују ОФАЦ-ове санкције.

“ОФАЦ-овим санкцијама морају да буду обавезани само амерички ентитети. Европски ентитети примењују те санкције само ако добровољно пристану на тако нешто. Ми смо данас могли да видимо да су већ из Хрватске дошли одређени таласи који дају предлог да они буду ти који могу да буду нови власници НИС-а, и по тој логици ствари преко Јанафа би ишла, наравно, нафта и завршавала у њиховој компанији. То би било прихватљиво и даље би се развијало”, додаје Лукић.

Ипак, напомиње, то апсолутно није прихватљиво за нас, као и да неки реципроцитет мора да постоји.

“Јанаф је значајан. Ако погледате Јанаф и искључите оно што иде за Србију преко Јанафа, тај Јанаф губи смисао свог постојања. Дакле, оно што Мађарска набавља преко Јанафа је толико минорно да то служи само као резервна варијанта у случају да Дружба из неког разлога не буде у могућности да функционише. А на нашем подручју, ја бих рекао да са Мађарском имамо најбоље односе. Не треба ни Румунију превазићи, јер Румунија је земља која има више прерађивачких капацитета него што су јој потребни и она пласира такође нафтне деривате на околном тржишту”, наводи Лукић.

Стручњаци кажу да те рафинерије у суседним земљама раде на максимуму или готово на максимуму, па одакле би се онда допремала сирова нафта? Лукић каже да увек постоје неке резерве које могу да се искористе.

“Постоје неки капацитети који могу у овом тренутку да се покрену, а који су за сад на неком ниском нивоу коришћења. Оно што ми желимо да видимо, јесте да наша Рафинерија нафте Панчево прерађује и да се нађе неки модалитет да се набавља та нафта и даље преко Јанафа, да дође до неког ентитета и да тај ентитет на неки начин врши услужну прераду нафте, односно да НИС омогући да се та нафта и даље прерађује, да обезбеди сигурност домаћег снабдевања”, објашњава Лукић.

Да ли смо се превише ослонили на Јанаф

Врањковићева каже да је Јанафу веома стало да убрза решавање проблема.

“Такви сигнали стижу и из хрватске владе, јер Јанаф трећину и више од трећине свог пословања заснива управо на сарадњи са НИС-ом”, каже Врањковићева.

На питање да ли смо се превише ослонили на Јанаф, Врањковићева каже да смо се ослонили зато што је за нас то било природно.

“То је једини нафтовод који смо имали и једини који повезује рафинерију. Најлакше је када одврнете славине и потече нафта. Немате никакве проблеме. Најкомфорније и најјефтиније”, каже Врањковићева.

И Павловић каже да се јесмо ослонили на Јанаф, јер алтернативу и нисмо имали.

“Али је можда грешка што нисмо искористили неки проток времена да се алтернатива нека нађе. Ми смо тек сада покренули процес изградње тог нафтовода према Мађарској, али то је сад све упитно. Изградња није почела. Мађарска је под притиском да се одрекне Дружбе и онда се поставља питање како ћемо ми да се конектујемо на нашто што можда неће да ради. Требало је још 2022. размишљати о тој опцији да се гради нафтовод или према Мађарској или према Грчкој. Међутим, лако је бити паметан после битке. Али пошто смо без алтернативе, Јанаф је једини, онда смо ту где смо. Јанаф наравно има интерес да ради и са НИС-ом и са МОЛ-ом”, додаје Павловић.

Како наћи дугорочно решење за НИС

Од председника Србије смо пре неколико дана чули да ћемо разговарати са Русима, да немамо шта да разговарамо с Американцима. Данас, пак, чујемо да морамо да разговарамо и са Американцима. Па, сa ким све треба да се разговара ових дана, да би се нашло неко дугорочно решење за НИС? Лукић каже да све стране имају своју тежину.

“Највећу тежину имају наравно они који су акционари, који су власници. Без руског прихватања ниједно решење не може да прође. Сва друга решења на којима се на нас утиче нису на тај начин обавезујућа да ми можемо нешто да поступимо. Ми смо акционар, 30 одсто се налази у власништву Републике Србије, ту су још и мањински акционари. Дакле, ми заједно нисмо безначајна група, али смо мањинска група. Гаспром је покушавао кроз неке, рекао бих, козметичке промене власништва да проба да увери ОФАЦ да су те промене у смеру да он има испод 50 одсто власништво, али ОФАЦ-у то није било довољно”, објашњава Лукић.

Указује и да када би се укључио неки ентитет који се налази у некој од земаља Европске уније или земаља које припадају западном свету, вероватно би ствари биле покренуте са мртве тачке.

“Онако како ја видим, руско власништво је ту. И ако сте ви акционар, ту сте већ велики низ година, направили сте једну напредну, модерну компанију у Србији, ако бисте пристали на то да у овом тренутку, када су санкције ступиле на снагу, да се повучете, то би била капитулација, односно признавање пораза без борбе за преживљавање. Оно што руска страна жели да види, јесте да ли можемо да нађемо неки модус за опстанак функционисања НИС-а у руском власништву, а да не буде продаја страном капиталу”, напомиње Лукић.

Напомиње и да је за нас једино прихватљиво оно решење које нам обезбеђује енергетску сигурност.

“Мени се чини да ће ово вероватно бити нека борба натазања, односно борба исцрпљивања, у којој ћемо видети колико ће НИС успети да се адаптира на ове санкције, да ли ће успети да настави своје пословање, да одржи и на који начин и колико ће бити финансијски исцрпљен да све то може да уради”, напимиње Лукић.

Павловић објашњава да национализација није могућа зато што ми немамо закон којим би се то спровело, тако да то не би ни било легално.

“Мислим да нешто што се не помиње је могућност да се издвоји малопродаја у посебну компанију и да се само она прода. Ту би сигурно било заинтересованих купаца и бар би се на тај начин растеретио овај део везан за инфраструктуру и за могућност да се ми снабдевамо неометано споља деривативима. Наравно, и за то је потребан пристанак већинског акционара”, каже Павловић.

Отправник послова америчке амбасаде у Београду каже да би Србија требало да предузме кораке да уклони руско власништво над компанијом НИС, а Павловић напомиње да и Америка и Русија могу да приуште себи ове позиције, да инсистирају и једни и други на својим захтевима.

“Америци не значи ништа да ли ће НИС да послује, да ли ће постојати. Не значи ни Русији ништа, зато што Русија сада има проблем удара дронова и могуће и ових крстарећих ракета на рафинерије које су дубоко у Русији. То ће бити проблем број један, НИС им неће значити ништа, али просто продаја и повлачење њихово из НИС-а би био стратешки ударац и показала би се слабост. И они су исто велесила и не желе просто тако да представе себе у спољном свету као неког слабијег који се повлачи сада. А могу то себи да приуште, њима не значи ништа пропаст НИС-а. Нажалост, нама значи”, каже Павловић.

Врањковићева каже да је на потезу Гаспром као већински власник.

"Сви разговори су важни. Важни су и разговори са Гаспромом. Најважнији су разговори на релацији Америка–Русија, важни су и разговори са Јанафом", додаје Врањковићева.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видеу на почетку текста.