Čitaj mi!

Koji muzeji nedostaju na kulturnoj mapi Beograda i Srbije

Godinu dana muzeji širom sveta bili su zatvoreni. Iako se još ne nazire kada, kulturni život vratiće se u tokove pre pandemije. RTS istražuje koji muzeji nedostaju na kulturnoj mapi Beograda i Srbije.

Zaostavština Marka Ristića jedinstvena je u svetu. Sve što je ostavio njegov prijatelj i saradnik, osnivač nadrealizma Andre Breton, završilo je u aukcijskim kućama.

Legat Marka Ristića čuva se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Muzeju savremene i Muzeju primenjenih umetnosti.

Kada bi se nasleđe beogradskih nadrealista skupilo na jednom mestu, korist bi bila višestruka.

Aleksandra Mirčić, šef Odeljenja za umetničku dokumentaciju MSU, ističe da nema nijedne izložbe u svetu o nadrealizmu, a da se od njih ne uzimaju radovi.

"Prvo, naša kultura bi bila mnogo bolje viđena u svetu, mnogo bi se lakše videla naša uloga u nadrealističkom pokretu. Drugo, mi imamo puno mladih turista koji su studenti, koji su zainteresovani, a ovo je zapravo umetnost koja najviše intrigira mladu populaciju", kaže Mirčićeva.

Muzej za koji ne bi bila potrebna reklama

Konceptualna umetnost je bila jedna od velikih revolucija u burnoj istoriji umetnosti 20. veka.

Ipak, i danas kod publike i dela kritike izaziva podozrenje, uz obavezno pitanje: kakva je to umetnost?

Ono što se dešavalo u Studentskom kulturnom centru bilo je deo globalnih umetničkih tendencija koje je donela ta 1968. godina.

Za takav muzej ne bi bila potrebna reklama. Dovoljno bi bilo reći da je u Beogradu gostovao Jozef Bojs, a uz Rašu Todosijevića, Eru Milivojevića, Nešu Paripovića, prve performanse izvodila Marina Abramović.

"Napravljene su strateške greške"

Istoričar umetnosti Slavko Timotijević smatra da su napravljene strateške greške.

"Nije prvo izgrađen novi muzej, nego je rekonstruisan stari. Zbog rekonstrukcije se deset godina kasnilo u svim aspektima muzeološkog rada i obrade nove umetničke prakse", navodi Timotijević.

Tako da sledi, kako je dodao, zaista jedna temeljna, fundamentalna rekonstrukcija muzeološkog sistema i istorije umetnosti.

"Pre svega zbog, moram da se ogradim, ponovnog čitanja određenih događaja, pa zatim i njihove analize", kaže Timotijević.

Muzej stripa mogao bi da bude kulturna institucija

Preteče devete umetnosti kod nas se mogu naći u "Nevenu" Jovana Jovanovića Zmaja, a u dnevnoj štampi strip počinje da se objavljuje početkom tridesetih godina prošlog veka.

U Jugoslaviji je bio neponovljivi fenomen popularne kulture.

U proteklih dvadesetak godina raznosvrsnost klasičnog i alternativnog stripa dostiže visoke likovne i scenarističke standarde.

Od svih umetničkih grana najviše je priznatih crtača na međunarodnoj sceni. Muzej stripa mogao bi da bude kulturna institucija za sve generacije.