Čitaj mi!

Mehanizam u Hagu sutra izriče konačnu presudu Ratku Mladiću

Konačna presuda nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću biće izrečena sutra, saopšteno je iz Međunarodnog mehanizma za krivične sudove.

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu objaviće u utorak, u tri sata posle podne, drugostepenu presudu Ratku Mladiću, objavljeno je na sajtu Mehanizma.

Prvostepenom presudom Haškog tribunala, čiji je rad nasledio Mehanizam, Ratko Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na doživotni zatvor.

Prema informacijama Tanjuga, Mladić će lično prisustvovati izricanju presude, kao i njegov sin Darko.

Branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić, međutim, neće biti na izricanju presude, jer nisu u mogućnosti da pristupe sudu u Hagu, niti da izricanje presude prate video-konferencijskom vezom.

Zbog izostanka branilaca, Žalbeno veće je odlučilo da Mladiću, samo za ovo ročište, omogući prisustvo pravnog savetnika, advokaticu Petu Luiz Bagot (Peta-Louise Bagott) koja će prema odluci Veća zastupati Mladićeve interese.

Portparolka Mehanizma za krivične sudove u Hagu Helena Eglston nije želela da komentariše u kakvom zdravstvenom stanju Mladić isčekuje konačnu presudu.

"Mehanizam je omogućio svim stranama u postupku i Ratku Mladiću da budu prisutni u sudnici ili prate izricanje presude putem video-linka sa drugih lokacija", rekla je Eglston novinarima u Hagu.

Darko Mladić i Branko Lukić očekuju oslobađanje 

Darko Mladić je za Tanjug rekao da od žalbenog veća očekuje više profesionalnog integriteta.

"Mi smo u žalbi pokazali na koliko je sve načina prvostepeno veće (Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam) demonstriralo i pristrasnost, izvrtanje činjenica i ubacivanje stvari koje uopšte nisu bile u optužnici, niti je data prilika da se o njima raspravlja", rekao je Darko Mladi.

Po svim tim osnovima, kako dodaje, odbrana je u žalbi pokazala da je prvostepeno veće pogrešno presudilo i da očekuje da se to uvaži i da general sutra bude oslobođen.

Advokat Branko Lukić očekuje da će žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu, ukoliko je analiziralo dokaze odbrane, sutra ili osloboditi njegovog branjenika ili naložiti ponavljanje suđenja.

Međutim, kako dodaje advokat, ukoliko opet bude politika na sceni – "onda neće ni biti doneta presuda nego politički proglas".

Lukić ističe da prvostepena presuda Haškog tribunala polazi od presuđenih činjenica iz ranijih presuda protiv bosanskih Srba, u čijem donošenju su učestvovale i sudije iz Mladićevog prvostepenog veća.

"Prvostepena presuda je velika diverzija prvostepenog veća. Oni su na taj način izbegli da analiziraju dokaze koje smo mi podneli. Odlučili su da dokaze odbrane uopšte ne gledaju, da ne bi morali da priznaju pogreške u ranijim presudama", rekao je Lukić.

Za šta je Mladić osuđen prvostepenom presudom 

Mladić je prvostepenom presudom osuđen na doživotni zatvor, sa obrazloženjem da je "značajno doprineo izvršenju genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine". Osuđen je po deset, od 11 tačaka optužnice.

Oslobođen je samo optužbe za genocid u šest opština – Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica.

Žalbe na presudu su uložili i tužilaštvo Mehanizma i Mladićevi branioci.

Odbrana je zatražila oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, dok je Tužilaštvo zatražilo da se Mladić proglasi krivim, pored Srebrenice, i za genocid u drugim opštinama.

O žalbama u utorak odluku donosi Žalbeno veće, koje prvostepenu presudu može da potvrdi u celosti, da je preinači u pojedinim delovima ili u pogledu kazne, ili da je ukine u celosti i naloži ponavljanje suđenja.

Suđenje generalu VRS počelo je u maju 2012. godine, a okončano je 15. decembra 2016. godine.

Mladić je uhapšen u maju 2011, nakon 12 godina skrivanja, u mestu Lazarevo u Srbiji, i izručen Hagu.

Tokom suđenja negirao je krivicu, a sa timom svojih branilaca pokušao je da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.

Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su više puta tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal, a posle ni Mehanizam, te zahteve do danas nije usvojio.