Ратко Младић осуђен на доживотни затвор

Хашки трибунал осудио је некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића на доживотну казну затвора. Ово је првостепена пресуда на коју постоји право жалбе. Младић је претходно удаљен из суднице због коментарисања поступка. Изрицање пресуде обележила је и дужа пауза током које је Младићу позлило. Серж Брамерц каже да пресуда Младићу није пресуда читавом српском народу.

14.00 – Син Ратка Младића, Дарко Младић, најавио је жалбу на пресуду. Младићев бранилац Драган Иветић каже да је "сигурно да ће поднети жалбу и да ће жалба бити успешна".

12.00Некадашњи командант ВРС Ратко Младић осуђен на казну доживотног затвора. 

11.58 – Младић је крив по 10 од 11 тачака оптужнице. Није крив по тачки 1 оптужнице, геноцид у шест општина БиХ, саопштио судија Ори.

11.56 – Судија Ори рекао је да је Младић имао намеру у УЗП-у који се односи на узимање припадника УН као талаца како би се НАТО присилио да се уздржи од ваздушних напада на војне циљеве босанских Срба.

11.55 – Када је реч о удруженом злочиначком подухвату који се односи на Сребреницу, Веће налази да је оптужени имао намеру да се босански Муслимани из Сребренице елиминишу убијањем мушкараца и дечака, као и присилним одвођењем жена, деце и старих мушкараца, и то путем почињења геноцида, прогона, истребљења, убиства и присилног премештања.

Судија Ори је рекао да је једини разумни закључак био да је имао намеру да уништи босанске Муслимане из Сребренице, те да је имао намеру да оствари циљ УЗП-а у вези са Сребреницом почињењем кривичног дела геноцида.

11.45 – Судско веће нашло да је оптужени имао намеру да покрене и спроведе кампању гранатирања и снајперског деловања са циљем ширења терора међу цивилним становништвом Сарајева.

Такође, веће налази да је Младић намеравао да зато изврши дела терорисања, убиства, противправних напада на цивиле, те да је ту намеру имао током целог периода на који се односи оптужница.

11.31Судија Ори наредио да Младић буде удаљен из суднице због коментарисања поступка. Младић је узвикивао да је лаж све што је чуо и опсовао је суд. Спроведен је у просторију у којој постоји кауч и из које може да посматра изрицање пресуде. 

11.27 – Окончана пауза. Адвокат одбране Драган Иветић од судије Орија захтева да се изрицање пресуде оконча јер је Младићу три пута мерен крвни притисак. Судско веће после кратких консултација одлучило да се настави изрицање пресуде без икаквог скраћивања.

11.20 – Лекари мере крвни притисак Младићу, јавља Ројтерс позивајући се на изјаву члана породице.

11.05 – Иако је најављено да ће трајати пет минута, пауза ни после 20 минута није завршена.

10.41 – Одређена пауза од пет минута како би Младић отишао у тоалет. 

10.39 – Веће је утврдило да је постојао удружени злочиначки подухват (УЗП) да се Муслимани и Хрвати трајно уклоне са територија на које су босански Срби полагали право. Оценивши изјаве и понашање политичког руководства БиХ и Срба, докази не иду у прилог томе да је геноцид био циљ УЗП-а.

10.37 – Хашки суд је нашао да је учињено кривично дело узимања талаца, односно узимања припадника УН као талаца како би се НАТО присилио да се уздржи од ваздушних напада на војне циљеве босанских Срба.

10.35 – Судско веће нашло је да је над босанским Муслиманима у Сребреници изршено кривично дело геноцида.

10.23 – Веће је нашло да је постојала намера сарајевско-романијског корупса да се гранатира Сарајево и шири терор и терорисање становништва.

10.20 – Судско веће, уз изузетак судије Орија, није нашло да је било геноцидне намере у шест општина (Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански мост, Власеница) које су у оптужници наведене под тачком 1.

10.00 – Почело изрицање пресуде Ратку Младићу, коју саопштава председник судског већа, судија Алфонс Ори.

9.58 – Дошло је до мањег инцидента испред суда, када се један младић сукобио са члановима удружења жртава. Полиција је интервенисала и одвела тог младића, јавља репортер РТС-а. 

9.55 – Oчекује се да у судници 1 Хашког трибунала ускоро почне изрицање пресуде бившем команданту ВРС.

Хашки трибунал осудио је некадашњег главног комаданта Војске Републике Србије Ратке Младића на казну доживотног затвора због геноцида, злочина против човечности, као и кршења закона и обичаја ратовања, наводи се у званичном саопштењу Трибунала.

Ове злочине су починиле српске снаге током оружаног сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године, додаје Трибунал.

Младић је осуђен за геноцид и прогон, истребљење, убиство и нехумана дела, присилно премешање на подручју Сребренице 1995. године, због прогона, истребљења, убиства, депортације и нехуманог акта присилног премештања у општинама широм БиХ, такође за убиства, терор и противправне нападе на цивиле у Сарајеву и узимање талаца – особља УН.

Судско веће је закључило да је Младић починио ове злочине својим учешћем и доприносом у заједничком злочиначком подухвату који се односи на Сарајево, Сребреницу и узимање талаца.

Ослобођен је оптужбе за геноцид у неколико општина у БиХ 1992. године.

Осуђен је по других десет тачака оптужнице:

– по тачки 2 за геноцид у Сребреници,

– по тачки 3 за злочин против човечности,

– по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва,

– по тачки 5 због убистава и за злочин против цивилног становништва,

– по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања,

– по тачки 7 због депортација и за злочин против цивилног становништва,

– по тачки 8 због нехуманог премештања и злочина против цивилног становништва,

– по тачки 9 осуђен је због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања,

– по тачки 10 осуђен је због противправних напада на цивиле и кршења закона и обичаја ратовања, и

– по тачки 11 због узимања талаца – особља УН и кршења закона и обичаја ратовања.

Удружени злочиначки подухват који је постојао од 1991. до 1995. године имао је за циљ трајно уклањање босанских Муслимана и Хрвата са територије под контролом босанских Срба путем почињења злочина у општинама широм БиХ.

Веће је закључило да нема доказа који би подржали закључак да је геноцид био циљ злочиначког подухвата.

Судије су утврдиле да су снаге босанских Срба убиле велики број босанских Муслимана и босанских Хрвата, док су многи други присилно расељени из својих домова, током и након преузимања општина или након напада на несрпска села.

"Околности су биле бруталне. Они који су покушали да бране своје домове срели су се са немилосрдном силом. Догодила су се масовна погубљења, а неке жртве су подлегле повредама нанетим током пребијања. Многи починиоци који су заробили босанске Муслимане показали су мало или нимало поштовања за људски живот или достојанство", рекао је председавајући судија Алфонс Ори.

Друге жртве су ухапшене, притворене у заточеничким објектима, често под нехуманим условима живота, подвргнуте мучењу, премлаћивању, силовању и другим актима сексуалног насиља, а затим су транспортоване изван општина.

Веће је, како је додао судија, констатовало да је било злочина против човечности и масовних погубљења босанских Муслимана, да су извршиоци показивали мало или нимало хуманости и нечовечна поступања.

Ори је навео да су многе Муслиманке силоване, од којих су неке имале тек 12 година.

Према закључку већа, "Младић је био инструмент за извршење ових злочина", без његових дела они не би били почињени као што су били".

Судије су, како се додаје у саопштењу, утврдиле да је значајно допринео постизању заједничког циља – трајног уклањања Муслимана и Хрвата са територије у БиХ за шта се терети.

У саопштењу се додаје да је Младић проглашен кривим за прогон, истребљење, убиство, депортацију и нехумани чин присилног премештања.

Веће је даље закључило да је 1995. године Младић учествовао у удруженом злочиначком подухвату ради уклањања босанских Муслимана у Сребреници.

У марту 1995. године, Младић је, наводи се, потписао наредбе за стратешку операцију против енклаве, у намери да елиминише све босанско-муслиманско становништво из ње и направи подручје српске територије.

Након што је Војска РС ушла у Сребреницу 11. јула 1995. године, жене босанских Муслимана, деца и старији мушкарци су, истиче се у саопштењу суда, присилно пребачени из енклаве на територију под контролом босанских Муслимана.

Мушкарци босанско-муслиманског становништва из базе Уједињених нација у Поточарима били су заробљени у привременим логорима, а касније, заједно са хиљадама других заробљених из колоне који су бежали из енклаве пешице, превожени су на различите локације у општинама Сребреница, Братунац и Зворник, где су потом погубљени.

Веће је, како се наводи у саопштењу, утврдило да је Младић намеравао да изврши циљеве удруженог злочиначког подухвата у Сребреници уништењем босанских Муслимана у Сребреници, убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, деце и неких старијих мушкараца.

Због тога је закључило да је Младић крив за геноцид, прогон, убиство, истребљење и нехумани чин присилног премештања.

Када је реч о Сарајеву, судско веће је нашло да је Младић имао намеру да "покрене и спроведе кампању гранатирања и снајперског деловања са циљем ширења терора међу цивилним становништвом Сарајева".

"Лично је наредио прекид свих линија снабдевања Сарајева како би људи излазили на отворено, под снајперску паљбу и гранатирање", рекао је судија.

Младић је, према закључку већа, предложио да се бомбардује Сарајево, а 6. септембра 1995. је наредио прекид снабдевања Сарајева водом и струјом, што је становнике натерало да изађу из домова и буду изложени снајперском деловању и гранатирању.

Људи из Сарајева, како је навео судија Ори, били су принуђени да живе у стању сталне узнемирености.

"Сваки пут када су они или њихови најмилији напустили своје домове, питали су се да ли ће их циљати снајпериста или артиљеријска ватра".

Веће је, према речима судије, утврдило да су припадници Сарајевско-романијског корпуса ширили терор и застрашивали становништво, да су починили убиства цивила и злочин против човечности.

На Маркалама је убијено 48 цивила, а рањено најмање 140.

Судије су закључиле да је Младић намеравао да изврши те злочине како би постигао циљеве удруженог злочиначког подухвата у Сарајеву и да су његове акције биле корисне за почињење злочина.

Због тога је судско веће утврдило да је Младић крив за злочине терора, незаконите нападе на цивиле и убиства, наводи се у саопштењу.

Веће је такође утврдило да је постојао удружени злочиначки подухват са намером да се припадници УН ухапсе као таоци да би се натерао НАТО да се уздржи од вршења ваздушних удара на циљеве босанских Срба.

У том циљу, између отприлике 25. маја и 24. јуна 1995. године, припаднике УН притвориле су снаге босанских Срба и одвели их на различите локације широм БиХ.

Држани су везани лисицама, "понекад на нишану", изван локација од војног значаја. Младић је намеравао да, затварањем особља УН и издавањем претњи против њих током заточеништва, постигне циљ – заустављање ваздушних удара НАТО-а.

Судије су закључиле да су доприноси Младића били од суштинског значаја за примену циља удруженог злочиначког подухвата и да је због тога крив по оптужбама за узимање талаца.

Судско веће су чинили председавајући Алфонс Ори, Кристоф Флиге и Баконе Џастис Молото.

То је првостепена пресуда на коју постоји право жалбе. Жалбени поступак, уколико га буде, спровешће Механизам за међународне кривичне судове.

Младићу се, како се напомиње, у казну урачунава време проведено у притвору.

Ратко Младић није био у судници у тренутку када је изречена доживотна казна затвора јер га је претходно судија Ори удаљио из суднице због коментарисања поступка и негодовања.

Младић удаљен из суднице 

Некадашњи командант ВРС удаљен је из суднице Хашког трибунала, јер је негодовао због одлуке судског већа да настави са читањем пресуде.

Удаљен је уз помоћ страже, по налогу председника судског већа Алфонса Орија.

Даље саопштавање пресуде Младић је пратио из посебне просторије преко монитора.

Ори је претходно саопштио да је пауза у саопштавању сажетка пресуде Ратку Младићу потрајала дуже, јер је веће добило савет лекара да тако поступи.

Младићев бранилац Драган Иветић рекао је да је током паузе Младићу три пута измерен притисак и да је први пут био 175/76, други пут и 180/80 и трећи пут 180/80.

"То се зове кризом хипертензије и тражимо или да прекинете заседање или да одустанете од читања резимеа и прочитате пресуду, како би се смањио ризик по Младићево здравље с обзиром на висину крвног притиска, јер може да дође до животне угрожености", рекао је Иветић.

Судија му је одговорио да је веће добило информацију да је Младићу трећи пут притисак био 170.

Након одлуке да настави са читањем пресуде, Младић је негодовао, након чега је удаљен из суднице.

Суђење Ратку Младићу почело је у мају 2012. године, а саслушање доказа трајало је више од четири године, током којих је веће заседало 530 дана.

Саслушана су 592 сведока и извенено скоро 10.000 доказних предлога.

Веће је такође узело у обзир чињенице утврђене ранијим правоснажним пресудама Трибунала.

Младић је ухапшен у мају 2011. године, након 16 година скривања, и изручен је Хагу.

Данашње изрицање пресуде било је једно од најпосећенијих у историји Трибунала. 

У Хагу се налазило више од 300 новинара, истраживача, представника НВО и организација из БиХ које окупљају жртве, али ту су били и представници ратних ветерана из Републике Српске, јавља репортер РТС-а.

Број коментара 45

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво