Младићеви адвокати траже његово ослобађање

Првог дана расправе о жалбама на првостепену пресуду некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, којом је осуђен на доживотни затвор, његови адвокати затражили су од петочланог жалбеног већа да пресуду преиначи и да Младића ослободи од оптужби.

Младићев бранилац Драган Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот су током три сата расправе образлагали жалбене аргументе тврдећи да је претресно веће Хашког трибунала, који је наследио Механизам за кривичне судове, погрешило када је Младића прогласило кривим.

"Добар део тога на чему се темељи 'удружени злочиначки подухват' догодио се пре него што је Младић именован за врховног комаданта Војске Републике Српске 1992. године, и пре него што је уопште био у Босни и Херцеговини", децидиран је био један од његових бранилаца, амерички адвокат Драган Иветић.

У пресуди се, како је додао, није узело у обзир ни да је ВРС започела деловање са под Младићем и још неколицином официра, док је требало времена да се остаци ЈНА и других јединица уведу под њихову команду.

Такође сматра да се злочини који су се одиграли пре него што су Младић и његова војска формирани не могу приписати њима на основу изведених доказа у другим поступцима.

"Веће је погрешило што је приписало њима ове злочине и утврдило да је Младић крив", нагласио је Иветић и истакао да постоје непосредни докази да Младић није делио злочиначку намеру која би била у складу са свеобухватним злочиначким подухватом.

Претресно веће то није прихватило већ је узело неке посредне доказе као валидне, а да се, како је навео Младићев бранилац, ослонило на непосредне доказе у вези са посредним, "ниједан разумни судија не би могао да пресуди да је Младић крив".

"Посредни докази не могу имати већу тежину од директних", рекао је адвокат.

Такође је оспоравао Младићеву везу са другим припадницима удруженог злочиначког подухвата, и његово учешће у њему, базирајући се на правној аргументацији против првостепене пресуде.

Позивајући се на праксу Трибунала у другим случајевима, Иветић је истакао да је првостепено веће морало да установи да ли је Младић делио заједнички циљ са осталима из удруженог злочиначког подухвата.

"Ми тврдимо да у пресуди није на одговарајући начин утврђени нити образложено којим конкретним поступцима је Младић дао допринос удруженом злочиначком подухвату у релевантном временском периоду, док је био командант", нагласио је адвокат.

Посебно је указао да постоје докази да су Младић и његови потчињени све време радили на искорењавању српских паравојних формација као и да није имао ни заједнички циљ са њима.

Како тврди адвокат одбране, судско веће је игнорисало доказе о томе, па је извело пристрасан и погрешан закључак, те је описало непостојеће везе, тврдећи да је постојао заједнички циљ. Иветић је као пример Младићеве борбе против деловања паравојних јединица навео да је једна елитна јединица коју је лично комадант Младић ангажовао, послата је у Илиџу да се обрачуна и ухапси припаднике паравојне јединице коај је у том подручју деловала.

Припадници те јединице, који нису починили никаква кривична дела, разврстани су у војску, навео је адвокат.

"Измишљање новог вида одговорности"

Претресном већу је замерио и што је, како сматра, почело да измишља нови вид одговорности у комадовању "оперативни надзор", те да тиме мења судску праксу.

Такође је претресно веће погрешило, што је, према речима адвоката, повезивало Младића са деловањем политичара, уместо да види јасну раздвојеност између војних и политичких циљева.

Претходно је правна саветница у Младићевом правном тиму оспоравала конкретне доказе и сведочења на основу којих је он проглашен кривим.

Своје аргументе сутра ће изнети тужилаштво, које се такође жалило, јер је по једној тачки оптужнице, Младић ослобођен за геноцид у шест босанских општина.

Према других девет тачака оптужнице, Младић је проглашен кривим и осуђен је на јединствену, најтежу, казну доживотног затвора.

Младић је лично у судници присуствовао расправи и носио је заштитну маску на лицу.

Његов главни бранилац Бранко Лукић јуче је одјавио своје учешће, као и правни саветник Борис Зорко, јер се не слажу са начином на који Механизам жели да спроведе ову расправу, практично по сваку цену, у време пандемије коронавируса и лошег здравственог стања њиховог клијента. Указали су и да се српска адвокатска комора противи видео-конференцији у овако важном случају.

У судници су Младића заступали амерички адвокат Драган Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот, а путем видео-конференцијске везе, која се више од десет пута прекинула, расправу је пратило четворо од пет судија жалбеног већа, међу њима и преседавајућа, судија Приска Њамбе.

Иветић је на почетку расправе оспорио њено одржавање, указујући на процесну неспособност Младића за суђење.

Детаљно говорећи о етичком кодексу америчке адвокатске коморе и пракси тамошњих судова, напоменуо је да је приморан да у расправи учествује ради заштите интереса клијента, иако није могао да добије ваљане инструкције од њега, нити мисли да је он за то способан.

Оспорио је и већинску одлуку жалбеног већа да се ово рочиште данас одржи, подсећајући да је предсдавајућа судија Приска Њамбе, која је прегласана, била против заказивања расправе и у одвојеном мишљењу одлуке је врло експлицитно формулисала неслагање.

"Судија Њамбе сматра да процес у којем данас учествујемо може да доведе у питање остваривање правде, јер није узето ниједно стручно мишљење у погледу менталне способности и способности окривљеног да смислено у њему учествује", цитирао је мишљење судије адвокат Иветић.

Иветић сматра да ово не треба да буде коначно жалбено рочиште у овом процесу па је затражио да се одржи поновљено рочиште, али тек пошто се одржи судска расправа о његовој способности за суђење.

Усмена расправа о жалбама је одлагана више пута, што због Младићевог лошег здравственог стања, што због пандемије коронавируса.

Младићеви адвокати су недавно поново тражили одлагање расправе због лошег здравственог стања њиховог брањеника, али та молба није усвојена.

Жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је у неком делу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.

Првостепена пресуда

У првостепеној пресуди претресно веће Хашког трибунала је закључило да је Младић злочине починио својим учешћем у четири удружена злочиначка подухвата.

Претресно веће је установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања босанских Муслимана и босанских Хрвата с територије где су живели босански Срби у Босни и Херцеговини прогоном, истребљењем, убиствима, нечовечним делима и депортацијом.

Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гранатирања и гранатирања.

Такође, јер је непосредно пре 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.

Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је, према овој пресуди, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спречио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба.

Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.

Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу.