Čitaj mi!

Nema gradnje bez sadnje – mogu li gradovi ukazom da postanu zeleniji

Procenjuje se da je samo u prošloj godini u Kragujevcu zbog novogradnje posečena jedna šuma. Od prvog septembra investitori u tom gradu su u obavezi da za svaki izgrađeni objekat zasade i drveće – za 1.000 kvadratnih metara deset stabala. Pored estetike, više zelenila, u gradu se nadaju i boljem kvalitetu vazduha, a ni uticaj na klimu nije zanemarljiv.

Gde god nađeš zgodno mesto, ti zgradu izgradi, a od prvog septembra i drvo posadi. Za većinu kragujevačkih investitora, na prvom mestu je profit, pa su drvoredi ustupili mesto betonu. Retki su oni, koji misle i na opšte dobro.

"Ta uredba ili odluka, kako već, je izvanredna stvar. I to je trebalo uraditi još ranije. Ja sam se držao toga i ranije, s obzirom na to da je bilo određenih stabala na parcelama koje sam ja izgradio. I ono što smo mogli da sačuvamo, sačuvali smo bez obzira na teži i komplikovaniji način gradnje", ističe Miroslav Brković, investitor iz Kragujevca.

Samo u prošloj godini, u Kragujevcu je izdato oko 1.400 rešenja za izgradnju, zbog čega je, procenjuju nadležni, posečena jedna šuma. Od 200.000 hektara obuhvaćenih prostornim planom grada, samo 12 odsto su zelene površine.

To je malo, ocenjuju građani i podržavaju odluku da se taj procenat poveća.

Koliko će stabala morati da zasade investitori  

Zato je grad i presekao. Za svakih 1.000 novoizgrađenih kvadrata, investitor će morati da posadi deset stabala.

"Da bi dobio sve dozvole, da bi na kraju krajeva zgrada dobila upotrebnu dozvolu, mora da dođe sa potvrdom našeg preduzeća ‘Šumadija’, koja je posadila ne nešto malo, već ozbiljnu sadnicu od šest, sedam, osam godina koliko već postoje jasni kriterijumi za to", objašnjava Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca.

Kragujevac je prvi grad u Srbiji, koji je u okviru akcije "Vrati dah prirodi, posadi drvo", zabranio gradnju bez sadnje. Srce Šumadije nastojaće ubuduće, da zelenim projektima opravda ime koje nosi.