Čitaj mi!

Ukraden bilbord koji meri zagađenje u Beogradu - ima li "akutnih" rešenja za hronične probleme

Zbog toga što je danima vazduh zagađen, više od 50.000 građana potpisalo je peticiju ne bi li se nešto promenilo. U centru grada na bilbordu, osvanula su platnena pluća sa elektronskim meračem zagađenja. Bila su deo kampanje, koju je pokrenula grupa građana "Kreni - promeni". Hteli su da vide za koliko dana će pluća pocrneti, ali nisu uspeli. Neko je izgleda pogrešno shvatio poruku, pa je bilbord, verovali ili ne, ukrao!

Prazan prostor na mestu gde je do juče stajao bilbord. Veličine tri puta tri metra i težine oko 400 kilograma, nije bio običan reklamni pano. Ovaj je imao velika platnena pluća i merne instrumente koji su u svakom trenutku pokazivali građanima koliko je zagađen vazduh.

Uz sve potrebne dozvole, postavili su ga aktivisti i planirano je da stoji nedelju dana, ali već posle trećeg neko ga je ukrao.

"Ideja samog bilborda je bila da ukažemo na to kakav vazduh udišemo i da praktično to pokažemo. Ni mi nismo znali kakav će rezultat da bude, ali eto, posle tri dana je počelo da sivi, uprkos jakoj košavi koja je dva dana duvala, a svi znamo da je kvalitet vazduha kad duva košava nešto bolji nego inače", kaže Marina Pavlić, izvršna direktorka "Kreni – promeni".

Istraživanja pokazuju da, sada već svima poznate, PM čestice potiču delom i od individualnih starih ložišta.

U potrazi za sredstvima kojima bi se građanima pomoglo da ih zamene, više ekoloških udruženja predložilo je Ministarstvu ekologije da se preusmere subvencije za kupovinu električnih automobila. Smatraju da bi sa 5.000 evra čak pet domaćinstava moglo da unapredi način na koji se greje.

"Prošle godine je Vlada odvojila 120 miliona dinara za subvenciju hibridnih automobila. Budući da su to subvencije od pet hiljada evra za pojedince koji mogu da plate automobile od 30 do 60 hiljada evra i da većina nas nema novac da to plati, samo šestina tih sredstava je utrošena prošle godine. Uprkos tome i ove godine je ista količina sredstava odvojena za isti cilj. Naš predlog je da se ta sredstva preusmere na subvenciju malih kućnih ložišta", ističe Pavlićeva.

Hibridni i električni automobili su skupi i naši građani zato i dalje kupuju kola sa motorima na benzin i dizel. U Kini se, na primer, prave i manji, dvosedi, koji su dostupniji i koštaju između šest i sedam hiljada evra. Međutim, neophodna je i infrastruktura.

"Vi ne možete u centru grada da kupite takav automobil ako nemate infrastrukturu da ga punite, ne možete vi sa trećeg ili četvrtog sprata da spuštate kabl da biste punili takav auto. Znači, potezi su na državi, da izgradi infrastrukturu i da nam omogući da kupimo i motocikle, a i takve male automobile koji su nam dostupni, da se vozimo po gradu. Time ćemo mnogo manje zagađivati okolinu", napominje novinar RTS-a Dragan Milutinović.

U svetu postoje i druge olakšice za vlasnike hibridnih automobila ili automobila na struju.

"Ono na čemu mi moramo da poradimo, na čemu Evropa intenzivno radi, to je postavljanje tih takozvanih nematerijalnih davanja za vozila, a to su besplatan parking, besplatno punjenje, besplatna putarina, vožnja žutom trakom, i još mnoge druge nematerijalne donacije koje nisu samo finansijske donacije", smatra Milutinović.

Istraživanje koje su sproveli aktivisti pokazalo je da je čak 70 odsto građana spremno da uz pomoć države promeni način grejanja.

Krađu bilborda prijavili su MUP-u i počeli da prave novi. Nadaju se razgovoru sa predstavnicima Ministarstva ekologije.

Odgovor od njih čekamo i mi.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">