Zelena digitalizacija olakšava investicije u zaštitu životne sredine

Sve kompanije u Srbiji koje generišu otpad i emituju zagađujuće materije u vodu i vazduh i uvoze proizvode koji će nakon upotrebe postati otpad, dužne su da podnesu izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine.

Sledeći preporuke Evropske komisije o cirkularnoj ekonomiji razvijen je projekat zelene digitalizacije koji će omogućiti bržu i lakšu razmenu podataka i njihovu dostupnost i onima koji žele da investiraju u zaštitu životne sredine. 

Umesto dosadašnjih 120.000 izveštaja godišnje arhiviranih u 25 kartonskih kutija, mejlova i telefonskih poziva, sve informacije biće dostupne preko digitalnog servisa.

"Svi podaci, osim onih koji su poslovna tajna, biće dostupni na platformi. To je vrlo važno za one koji žele da investiraju ili žele da se povežu sa određenom kompanijom i odlože svoj otpad, pronađu sirovinu. To će moći da učine putem naše digitalne platforme i da olakšaju, da unaprede i da funkcionisanje bude znatno bolje", rekao je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Projekat zelene digitalizacije treba primenom inovativnih tehnologija da poveća efikasnost u radu nacionalnog registra i izvora zagađivanja, da ojača bezbednost i pouzdanost rada informacionog sistema i unapredi komunikaciju s korisnicima.

"To će unaprediti poslovanje jer nećemo gubiti više vremena na slanje tih papira i kontrolu da li su sva dokumenta o kretanju otpada validno popunjena i potpisana", kaže Ivan Jordović iz Ceneksa, nacionalnog operatera za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. 

Prema njegovim rečima na ovaj način elektronskog podnošenja dokumenata je vrlo lako ispraviti uočenu grešku i nema potrebe da se čeka za original pečatom i potpisom kad će to moći elektronski da se potpisuje.

U okviru zelenog dogovora, evropske kompanije moraju da pređu na koncept cirkularne ekonomije koji prati digitalizaciju da bi ostale konkurentne na tržištu.

Slobodan Krstović iz Naleda kaže da država može da dodatno digitalizuje svoje servise, da prikupljanje podataka učini potpuno elektronski, da se ne završi sve na prikupljanju podataka već da te podatke ukrste i na osnovu podataka odrade pravu analizu rizika koja će kasnije koristiti inspekcijama za redovne i vanredne kontrole.

"Samo na taj način možemo imati prevenciju stvaranja incidenata u životnoj sredini", smatra Krstović.

Praksa je pokazala da su, nakon početnih ulaganja, elektronski servisi jeftiniji, efikasni i da smanjuju korupciju. 

Elektronski sistem inspekcija mogao bi, uz podatke Nacionalnog registra izvora zagađivanja, da doprinese da se smanji zagađenje životne sredine.