Anatomija krize – pakleni dani u odnosima SAD i Irana

Raketni napadi Irana na vojne baze u Iraku u kojima su se nalazili vojnici SAD najnoviji su rezultat zaoštravanja odnosa dveju zemalja. Reč "osveta" u zvaničnim reakcijama obe strane postala je uobičajena. Teško je predvideti dalji razvoj situacije, a zvaničnici dve zemlje razmenjuju sve oštrije reči i pretnje.

Najnovije tenzije počele su krajem decembra kada je američka vojska izvela vazdušne napade na grupu Kataib Hezbolah, dva dana pošto je američki građevinac ubijen u raketnom napadu na iračku vojnu bazu.

Pentagon je saopštio da je ciljao tri lokacije šiitske muslimanske milicije u Iraku i dve u Siriji, uključujući skladišta oružja koje je grupa koristila za planiranje i izvršenje napada na snage koalicije koje predvode SAD.

Reakcije Irana već tada nisu bile blage i počeli su da koriste termin "osveta" koji će obeležiti naredne dane. 

Komandant Džamal Džafar je izjavio: "Krv naših mučenika neće biti uzaludna i naš odgovor će biti veoma jak na američke snage u Iraku."

Tada se moglo naslutiti da će doći do eskalacije, ali niko nije znao kako i u kojoj meri. 

Kao odgovor na američke napade, desetine demonstranata koji pripadaju iračkim šiitima upali su u ambasadu SAD u Bagdadu. Iračke bezbednosne snage bacile su suzavac da bi rasterale demonstrante, a čuli su se i pucnji.

Situacija je ozbiljno shvaćena u Americi. Nije se dugo čekalo na reakciju predsednika Donalda Trampa, čija retorika je takođe bila oštra. On je optužio Iran da orkestrira napad na ambasadu i da će se smatrati odgovornim za to.

Naravno, Iran je negirao optužbe. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je demantovalo navode Donalda Trampa da Teheran stoji iza nasilnih protesta ispred američke ambasade.

Trećeg januara došlo je do, prema mnogima, najozbiljnije krize u odnosima SAD i Irana u prethodnih nekoliko decenija, kada su SAD u napadu dronom ubile iranskog generala Kasema Solejmanija, komandanta jedinica za specijalne operacije.

Solejmani je ubijen kod aerodroma u Bagdadu, a u napadu je poginuo i jedan od čelnika proiranskog PMF-a Abu Mahdi el Muhandis.

U Iranu je usledio šok, a glavno pitanje koje je provejavalo među analitičarima bilo je kakav će biti odgovor. 

Iranski šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif je ubistvo nazvao suludim potezom koji vodi pogoršanju situacije u regionu.

"Amerika je počinila akt međunarodnog terorizma, ciljan je i ubijen general Solejmani, vođa snaga koje vode najefikasniju borbu protiv ID, El Nusra fronta, Al Kaide. Amerika snosi odgovornost za sve posledice svog odmetničkog avanturizma", istakao je Zarif.

Situacija se zaista pogoršala, samo su dve strane različito tumačile čija je to krivica.

Solejmanijeva smrt duboko je potresla je Iran. O tome svedoči i to što je najmanje 50 osoba poginulo a 213 je povređeno kada je došlo do meteža u pogrebnoj povorci u Kermanu, rodnom gradu generala.  

Mediji su preneli da je tokom sahrane za "glavu" predsednika Donalda Trampa ponuđeno 80 miliona dolara.  

Ni Tramp nije mirno posmatrao rekcije. Na Tviteru je naveo da bi Teheran trebalo da zna da SAD imaju na meti 52 lokacije u Iranu, što simboliše 52 američka taoca koje su Iranci 1979. držali u američkoj ambasadi u Teheranu.

I zaista, na prvi odgovor Irana se nije dugo čekalo. Prethodne noći Iran je raketama gađao baze u Iraku u kojima su bili američki vojnici. Izveštaji o broju žrtava su oprečni. Dok Iran tvrdi da je ubijeno najmanje "80 američkih terorista" američki predsednik Donald Tramp navodi da je sve u redu.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da su raketni napadi koje je ta zemlja izvela na američke baze u Iraku bili "šamar u lice SAD". I predsednik Irana Hasan Rohani je oštro reagovao ističući da će ta zemlja "odseći nogu SAD" u regionu. 

Kako će se kriza dalje razvijati, teško je predvideti. Dok se sve glasnije čuju zahtevi da se američka vojska povuče iz Iraka, s druge strane Amerika šalje dodatne vojnike na Bliski istok i raspoređuje strateške bombardere tako da budu u dometu.  

broj komentara 5 pošalji komentar
(sreda, 08. jan 2020, 19:32) - anonymous [neregistrovani]

@Odgovor

Nije istina. Sulejmani je za vreme rata bio negde na granici sa Afganistanom ili Irakom kao pripadnik iranske vojske.

(sreda, 08. jan 2020, 17:49) - anonymousPero iz Svedske [neregistrovani]

Nista novo i nista narocito

Situacija u konfliktu u Regionu Sr. i Blis. Istoku nije nesto novo,,Imamo ranija primera kao Prvi i drugi svetski ratovi
Tu se vodi borba izmedju lokalnog Vele kapitalizma i Zapadnog Imperializma interesi za prirodna bogatstva i nikakva briga za interesa naroda Jedino resenje jeste vlast narodu i Socijalizam,,sve ostalo dovedice do totalne
katastrofe….





(sreda, 08. jan 2020, 16:17) - anonymous [neregistrovani]

@Odgovor

Taj iranski general je ratovao 2011-2019 u Siriji i spasao zivote mnogim hriscanima, koje bi inace masakrirala Islamska Drzava i druga teroristicka bratija da su im dopali saka. Za razliku od Irana, gde hriscani mogu javno da idu u svoje crkve.

(sreda, 08. jan 2020, 15:40) - Aleksandar [neregistrovani]

Odgovor

Taj iranski general je ratovao na strani muslimana u Bosni devedesetih. Rekao je jednom za televiziju da gde god ima muslimana mora i on doći da pomogne.

(sreda, 08. jan 2020, 15:11) - Dusan Nadj [neregistrovani]

nema sta

drzavljani svoje zemlje treba da rešavaju probleme isključivo u svojoj zemlji.Amerikanci nemaju tu praksu i to će ih i koštati.