Читај ми!

Архивска грађа од 14 километара, за нове документе у депоу више нема места

У београдском Архиву тренутно се чува толико докумената да поређани чине ред дуг 14 километара. Архив је толико пун, да више не прима нову документацију. Које послове, због тога, грађани не могу да обаве?

У депо Историјског архива Београда смешта се архивска грађа стара 30 година.

Ту се чувају документа привредних субјеката у стечају или ликвидацији, пројекти стамбених зграда, али и легати значајних личности. Међутим, у овом депоу више нема места за нову документацију.

"Ми свакодневно добијамо такве захтеве, а не можемо преузети ту архиву. Тако да стечајни управници или они који наслеђују ту грађу морају сами да се снађу како да је чувају. То је дугогодишњи проблем. На сву срећу, сада се воде одређени разговори за Градом Београдом и у току су завршни поступци за изградњу главног пројекта доградње наше зграде, где ће се смештајни капацитети значајно проширити", каже архивски саветник Јелена Николић.

Када би се сви документи из овог депоа поређали у један ред, био би дугачак 14 километара.

Један од најстаријих докумената је из друге половине 16. века – Дијалог Османлије и Хришћанина о војнополитичкој ситуацији, на турском језику.

Овде се налазе и фондови са неколико стотина метара грађе – Скупштине Града Београда, Окружног суда за Град Београд, Управе Града Београда, Трговинске коморе.

Мањак техничких и кадровских капацитета

Није попуњеност једини проблем овог архива. Због недовољно техничких и кадровских капацитета, архив апелује да правна лица више не шаљу документацију.

"Реч је о правним лицима која су добила одређене обавезе у складу са Законом о архивској грађи и архивској делатности да изграде листе категорија на које сагласност мора дати архив. Ми смо у склопу тог процеса, који траје годинама, регистровали 27.000 стваралаца, ималаца. У складу са тим ми немамо могућност да примимо такву документацију те се сада чека да се омогући да се врши преко е-архива, када би сви ствараоци, имаоци могли да нам ту документацију достављају електронски", каже Николићева.

Иначе, у Историјски архив редовно долазе и грађани којима је потребна архивска грађа. Некада да би повезали стаж због фирме која је отишла у стечај, понекад да би се проверила мрежа електроинсталација у згради или због надоградње стамбене зграде.

И студенти, професори, научници користе њихову читаоницу за истраживање и писање научних радова. Историјски архив Београда основао је Град Београд пре 80 година.

уторак, 31. март 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом