Adaptacija je najvažnija za očuvanje mentalnog zdravlja u samoizolaciji

Poznato je da socijalna izolovanost i usamljenost uzimaju zdravstveni danak. Život savremenog čoveka nameće velike pritiske, koji su u vanrednoj situaciji, povećani. Stručnjaci savetuju da je najvažnije - adaptirati se.

„Adaptacija je proces koji se vremenski stvara. Mi ćemo se svi adaptirati novonastalim uslovima koji se dešavaju", rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, psihoterapeut dr Aleksandra Đurić, i dodala da je važno imati na umu da fizička distanca nije isto što i emotivna distanca.

„Postoje načini kako da ostanemo u emotivnoj povezanosti sa prijateljima, porodicom, i tu nam savremena tehnologija može dosta pomoći. Možemo se otvoriti za nova iskustva i u ovim uslovima naučiti nešto novo", rekla je dr Đurić i napomenula da je jako važno da ostanemo emotivno povezani.

Dodaje da, ako nas neko ne pozove kada su vremena teška, možemo probati da ga razumemo.

„Svako od nas se individualno bori sa ovim. Ovo je šok, i trauma kojoj smo svi izloženi. Emocije kao što su ljutnja, strah, tuga i stanja zbunjenosti i anksioznosti su potpuno očekivane. Tako da, ako nas neko ne pozove, ne mora da znači da ne želi, već da se sa situacijom bori na sebi svojstven način", objasnila je.

Kaže da je sada važno da se više „otvorimo ka razumevanju drugog ljudskog bića".

„Važno je slušati i razumeti emocije, bez kritike, bez osude, otvoriti se da čujemo druge, ali i sebe", savetuje dr Đurić i dodaje da nam u tome mogu pomoći prijatelji i porodica. Način na koji ćemo to uraditi, zavisi od ličnosti i karaktera.

„Neko je introvertan, neko ekstrovertan. Introvertne ličnosti su okrenute sebi, prijaće im vežbe meditacije, čitanje knjiga, pisanje dnevnika... Ekstrovertne ličnosti imaju potrebu da se izraze i da se okrenu ka spoljašnjem svetu. Njima je značajnije da se povežu sa zajednicom kroz savremene tehnologije, da se onlajn povežu sa kursevima, školama, onlajn plesnim školama, da vežbaju...", kaže Đurićeva.

Ističe da je važno i da održavamo neke dnevne rituale i aktivnosti. To mogu biti najjednostavnije „male stvari" koje nam pročinjavaju zadovoljstvo.

„Koliko god nam se činile dosadne, imaju smisla. Pomažu nam da održimo minimalni nivo fizičke aktivnosti koja nam omogućava da smanjimo anksioznost. Važno je da izbegnemo onaj momenat fantazija i predviđanja budućnosti, što jeste problem, i što može da naruši emotivno stanje", rekla je i dodala da je strah apsolutno normalan u ovoj situaciji.

„Imamo momenat kada je velika neizvesnost u pitanju. Ne treba dodatno potkrepljivati naš strah. Mislim na izloženost vestima koje nisu proverene, i društvenim mrežama gde se deli svašta od sadržaja. Ako smo kontinuirano izloženi takvim sadržajima, koje nas dodatno iznemiravaju, naš strah se može pogoršati. Ja predlažem da se distanciramo i da ih tek nužno pratimo, da to bude informisanost iz proverenih izvora, ali ne ono bombardovanje i kostantna usmerenost na ovu temu. Potrebno je da se bavimo i sadržajima koji nas interesuju i mogu da pomognu da se osećamo bolje", savetuje dr Đurić.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 01. apr 2020, 16:17) - anonymous [neregistrovani]

Uzalud

nije me pomogla njenim savetovima.