Čitaj mi!

Dr Sofronić: Sve vakcine u Srbiji pokrenule imuni odgovor, nema povratka na staro

Istraživački tim Instituta za epidemiologiju "Inep" ispitao je u studiji sve četiri vrste vakcina koje se u našoj zemlji daju i došao do podataka da su sve pokrenule imuni odgovor. Posle treće doze odgovor je bio one snage i jačine kako su imali i bolesnici koji su se oporavili od kovida. Ukoliko se radi o ugroženim kategorijama stanovništva, oni bi trebalo da da prime i četvrtu dozu, kaže imunološkinja instituta Ljiljana Sofronić.

Ljiljana Sofronić je u Beogradskoj hronici rekla da bi imunski odgovor u principu trebao da traje doživotno, ali je stav imunologa da ga nije loše podstaći.

"Pratimo i u imunizaciji nešto što su bili protokoli za lekare i ono što preporučuje SZO", poručuje imunološkinja instituta "Inep".

Dodaje da veruje, kada je reč o koroni, da se nećemo vratiti na staro.

"Srbija je zaista uložila u zdravstveni sistem mnogo i ova borba protiv pandemije se vodi na pravi način. Tu su prvo vakcine, a od pre šest meseci i odgovarajući lekovi za inficirane pacijente", kaže Sofronićeva.

Prema njenim rečima, iako je vakcinacija maksimalno promovisana među stanovništvom, svega 58 posto populacije je primilo dve doze, a svega 30 odsto sve tri doze.

"Pravi efekat se postiže sa tri doze vakcine i to pokazuje naša studija, koju je podržala vlada i ministarstva zdravlja i nauke, i u kojoj učestvuju ljudi koji primaju treću i četvrtu dozu vakcine i vidimo da je interes znatno oslabio", ističe imunološkinja.

Naglašava da su se ljudi opustili, do skoro je broj zaraženih bio mali, a sada vidimo da raste i upozorava da je vakcinacija važna i da oni koji se nisu vakcinisali treba da se vakcinišu, da oni koji su primili dve doze treba da prime treću dozu bez obzira da li su preležali kovid.

"U svakom slučaju, oni koji su preležali i koji su vakcinisani stiču sposobnost da mnogo brže odgovore na kontakt sa virusom", objašnjava Ljiljana Sofronić.

Dodaje da treća doze vakcine podstiče one ćelije u našem sistemu koje, bilo da sintetišu antitela ili su one ćelije koje su ćelije ubice zaraženi, inficiranih ćelija, i naš imunski sistem specifično odgovara na tu stimulaciju sa vakcinama.

To mu pomaže da prepozna i nešto što može biti slično i u tim mutiranim sojevima, tako da u svakom slučaju imunski odgovor može da brzo, nakon vakcinacije, i nakon preležane bolesti da prepoznaje i brže reaguje ako dođe do ponovnog kontakta sa virusom.

"Lekari koji su lečili obolele pacijente primenili su najnovije protokole paralelno sa svima u svetu. Tako i kada se radi o vakcinaciji, mi smo uključeni u jednu studiju zajedno sa Evropom, i pratimo efekte vakcinacije. Apsolutno smatramo da je preporuka koja je nekad bila - primite treću dozu tri nedelje nakon druge, iako mnogi to nisu uradili, važno je da ponovo prime bez obzira koliko je vremena prošlo, jer je to važna dodatna stimulacija da imunski odgovor brzo odgovori", naglašava imunološkinja.

Dodaje da ukoliko se radi o ugroženim kategorijama, oni bi trebalo da da prime i četvrtu dozu.

Prema njenim rečima, Srbija je značajno uspela u vakcinaciji, ali potpuni uspeh nije ostvaren zato što su neke zemlje mnogo ozbiljnije sprovele vakcinaciju i ostvarile veće procente imunizovanih ljudi nego mi.

Poručuje da su oni građani koji su se vakcinisali donekle zaštitili i one koji nisu, zato što vakcinisani ljudi jako brzo svojim imunskim sistemom, antitelima i ćelijama suzbijaju virus koji prvo dođe u kontakt sa disajnim putevima.