Čitaj mi!

Šekler: Prešli smo dve trećine puta, ali moramo pomoći neprijatelju da se dostojanstveno povuče

Ne možemo da kažemo da je koronavirusu odzvonilo, ali da smo prešli bar dve trećine puta, svakako jesmo, kaže za RTS virusolog Milanko Šekler. Ističe da je omikron dobra najava i uvertira za okončanje pandemije, ali da vakcinacijom moramo pomoći neprijatelju da se dostojanstveno povuče. O četvrtoj dozi, kaže, ne treba razmišljati - osim za one koji su oštećenog imunološkog stanja, kao što su onkološki pacijenti i veoma stare osobe.

Milanko Šekler je, u razgovoru za RTS, rekao da pandemija ide u dobrom pravcu, iako se još ne može reći da je koronavirusu odzvonilo.

"Ali da smo prešli bar dve trećine puta - svakako da. I da smo na dobrom putu - svakako da", rekao je Šekler.

Napomenuo je da je omikron dobara najava i uvertira za okončanje pandemije, ali da ne treba da bude opuštanja u daljem sprovođenju vakcinacije.

"Za sada ide u dobrom pravcu, ali moramo i mi da pomognemo našem neprijatelju da se dostojanstveno povuče, da pređe u humane koronaviruse, da izaziva sve manje problema, da ako mutira, mutira u tom pravcu... I to bi bilo bajno. A da bismo do toga došli, moramo da shvatimo, iako sam i sam sebi dosadan - vakcinacija je jedini izlaz", istakao je Šekler.

Dodaje da su u državama sa visokim procentom vakcinisanih smrtnost i hospitalizacija toliko niski, da se stanje ne može porediti sa prethodnim talasom.

"Sedam puta manje je umrlo ljudi u ovom talasu omikrona nego od prethodne delte", kaže Šekler.

Svejedno od koje vrste omikrona obolite 

Govoreći o tome što neke države popuštaju, a neke pooštravaju mere zbog omikrona, napomenuo je da ni u Južnoj Africi, gde se omikron prvi put pojavio, nisu donosili nikakve posebne mere.

"S obzirom na to kakve smo sve varijetete virusa prošli, ako neka od varijanti zaslužuje nastavak normalnijeg života, pod navodnicima, to je svakako omikron", rekao je Šekler.

Virusolog je napomenuo da postoje tri podvrste omikrona, a da je jedna dominantna. Međutim, poručuje, svejedno je od koje podvrste će neko oboleti jer se one međusobno bitno ne razlikuju, a vakcina štiti isto od svake.

"Sada se u par zemalja pojavio skok broja slučajeva obolelih od varijante broj dva, pogotovo u Danskoj, onda Norveškoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj, ukupno u četrdesetak zemalja sveta. Zanimljivo je da je prvi slučaj ove varijante registrovan na Filipinima, a tog varijeteta danas tamo nema i retko se beleži", rekao je Šekler.

Napominje da bi oni koji još nisu vakcinisani trebalo da se raspitaju u svom okruženju i da sami uvide da vakcinisani prođu sa daleko blažom kliničkom slikom od nevakcinisanih.

"Dobar deo nevakcinisanih takođe prođe lakše, ali i dalje može da se desi da se zaglavi u bolnici", dodaje Šekler.

Ne razmišljati o četvrtoj dozi, deca da idu u kolektiv

Virusolog kaže da ne treba razmišljati o četvrtoj dozi vakcine.

"Ne iščekujem četvrtu dozu. Moguće je samo za one koji su oštećenog imunog statusa, za onkološke pacijente, za jako stare osobe, za one koji nisu imali jak imuni odgovor na prethodne tri vakcine... Za opštu populaciju ljudi ne može i ne treba da razmišljamo o četvrtoj dozi. Po mom mišljenju, uz ove tri doze i uz ovakvo prokužavanje sa omikornom, ne treba razmišljati u tom pravcu i mala je verovatnoća da će do toga doći", naglasio je Šekler.

Poručio je da deca treba da idu u kolektive, iako su u ovom periodu, nakon polaska u drugo polugodište, uvek najveći skokovi razbolevanja.

"Tačno je da je vrlo bilo nezgodno doneti odluku o polasku dece u školu, ali se nadam da su uzeli u obzir udeo populacije dece u broju novozaraženih od Nove godine do sada. Pretpostavljam da je taj udeo veliki i koliko sam ja pratio podatke, oni su činili preko trećine ukupnih slučajeva", rekao je Šekler i dodao da je veliki deo dece prošao sa blagim simptomima ili bez simptoma iako se uvek pojave slučajevi koji odskaču od proseka.

Ističe da je sada sezona respiratornih bolesti, te da, pored koronavirusa, prete i drugi virusi i bakterijske bolesti.

"Zato što se najviše vremena provodi unutra. Napolju je hladno, hladnoća dovodi do pada imuniteta i virusne infekcije lakše ulaze u organizam", objašnjava Šekler.

Prema njegovim rečima, u kolektivima je veće zaražavanje jer veliki broj dece boravi u manjem zatvorenom prostoru, gde su u neposrednom kontaktu.

"Retko ko od nas radi, a da ima 30 kolega u kancelariji, ako ima više ljudi, to su uglavnom hale. Deca su idealni prenosioci, jer jedno dete za par dana zarazi ostale - ali mi to ne možemo da izbegnemo", ističe virusolog.