Čitaj mi!

Tromboza češća kod pacijenata koji su preležali kovid – najvažnija je adekvatna primena terapije

Među onima koji su pobedili koronavirus, ima i pacijenata čija se borba nastavlja. Sada su neki od njih suočeni i sa trombozom. Direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije Lazar Davidović naveo je da se još ne zna sa sigurnošću zbog čega je tromboza češća kod kovid infekcije, ali da je važno da su to kliničari na vreme uočili.

Direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KC Srbije prof. dr Lazar Davidović naveo je da sve inflamatorne infekcije, uključujući i kovid, dovode do porasta inflamatornih faktora koji stimulišu proces zgrušavanja krvi koji dovodi do tromboze.

"Zapažanja tokom prethodnih godinu dana su da je to kod kovid infekcije nešto češće. Zašto tačno, još uvek se ne zna. Prema nekim radovima koje sam uspeo da pročitam, povećava se vrednost faktora koagulacije na 5, ali pravi odgovor na to pitanje tek ćemo dobiti", naveo je Lazar Davidović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku.

Istakao je da je važno da su kliničari koji leče te bolesnike na vreme uočili koagulacije i da primenom adekvatne terapije taj problem može da se kontroliše.

"Samo je neophodno da pacijenti kod kojih postoje razlozi za tu terapiju, tu terapiju uzimaju na adekvatan način, a ona je u našoj zemlji raspoloživa", istakao je Davidović.

Naveo je da su u Klinici za vaskularnu hirurgiju pacijenti koji su imali trombozu kao posledicu kovida 19 operisani sporadično i da se većina njih leči u ustanovama sekundarne zdravstvene zaštite.

"Ja bih dozvolio sebi da posebno istaknem KBC Bežanijska kosa i doktora Bogdana Crnotraka, jednog izvanrednog vaskularnog hirurga koji je, čini mi se, operisao najveći broj takvih bolesnika koji su imali trombozu u okviru kovid infekcije", istakao je Lazar Davidović i naglasio da se u toj ustanovi trenutno priprema studija koja bi trebalo da dâ mnogo odgovora.

Šta je bio najveći izazov 

Govoreći o vaskularnim pacijentima, Lazar Davidović je naveo da su oni specifični i da pored onih hitnih kojima je intervencija potrebna odmah, postoje pacijenti sa poodmaklom fazom hronične vaskularne bolesti koji, iako nisu hitni, ne mogu mnogo da se odlože.

"Ako imaju gangrenu na nozi, zbog oboljenja krvnih sudova noge ili trbuha, izgubiće nogu. Ako imaju kritično suženje krvnih sudova vrata, dobiće šlog. Ako imaju veliku aneurizmu grudne ili trbušne, nažalost, preminuće", naglasio je Davidović.

Naveo je da je 2019. obavljeno 2.480 operacija, dok ih je prošle godine urađeno 2.176.

"Oni koji su odloženi, zato što je to situacija dozvolila, sada polako dolaze u povećanom broju jer je u međuvremenu njihova bolest toliko uznapredovala da se sada nalaze u fazi kada daljeg odlaganja nema", naglasio je Davidović.

Kada je reč o prošloj godini, Davidović je rekao da je najveći izazov bio da osoblje u Klinici za vaskularne bolesti bude što je moguće manje izloženo riziku.

"Zbog toga je broj osoblja na svakodnevnom nivou bio manji, ali oni koji su bili tu morali su sve to pokrivati. Zatim, od marta prošle godine moje kolege anesteziolozi rade u kovid bolnici. Takođe i medicinske sestre i tehničari", istakao je Davidović i naglasio da je to uticalo na svakodnevni rad.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">