И деца имају право на културу

Три деценије од усвајања Конвенције о правима детета стручњаци упозоравју да наша деца не знају довољно ни о својим правима ни о обавезма. Право деце и младих на културу више је од права на културне садржаје.

Дете има право на игру, образовање, безбрижно детињство, безбедно окружење, изражавање...

Да буде обавештено о културним садржајима, да су му доступни, али и да у њима учествује и да их оцењује.

"Ја у суштини сазнајем сама. Нико нема то да ми каже... Рецимо у породици то причамо али у школи сматрам да се о томе не прича и да док смо још били мањи, рецимо први други разред онда су још и причали, водили нас у позориште и слично, а касније је то некако престало", каже Марта Вучетић (13) ОШ "Краљ Петар Први", Београд.

"У Бајиној Башти нема много културних садржаја јер немамо позориште, немамо бине за концерте", наводи Аника Петровић (12) из Бајине Баште.

"Слабо се разговара око тога шта бисмо ми конкретно желели да гледамо или не, више да се понуди. На пример, ако се већ нису промовисале праве вредности, онда буду привлачнији неки други садржаји и забавнији за ширу публику и онда се не гледа толико тај критеријум - шта је добро него шта ће се продати", истиче Марко Копривица из трећег разреда Шесте београдске гимназије.

Сваком детету у Србији загарантовано је право на културу, али културни садржаји нису свима доступни.

Негде их готово нема, а често су у мањим срединама квалитетнији него у великим градовима.

Општине шест одсто свог буџета издвајају за културу али се новац углавном троши за одржавње установа и плате запослених.

"Ту вам је важно сад ово одређење јер ми немамо националну стратегију, ми немамо ни локалне стратегије имамо у неких 12-13 јединица локалних самоуправа. Која су то кључна питања значи на политичком нивоу мора да се донесе одлука куда наша култура треба да иде. Проћи ће још много воде док сва наша деца у свим крајевима Србије буду имали једнака права што се тиче културних потреба", наводи Маја Кнежевић Ромчевић, секретарка Одбора за образовање, културу, спорт и омладину.

Конвенцију о правима детета, Љубивоје Ршумовић је стиховима приближио најмлађима 1995. и за Буквар дечијих права добио награду Унеска. Те књиге у продаји одавно нема.

"Ако се поштују дечја права, дете ће уз родитеље уз наставнике све своје обавезе завршавати на време и коректно. Деца се најбоље уче личним примером, ако су учитељи наставници, ако су родитељи спремни и ако знају шта су дечја права онда ће и деца знати" сматра песник Љубивоје Ршумовић.

Да би скренуо пажњу на право деце на културу, заштитник грађана покреће радионице на којима ће се говорити и о злоупотреби деце у медијима, о кичу и шунду...

"Једино је то начин да се упознају родитељи, деца они који брину о деци, о ономе што је основ свега. Каже се да су наша деца наша будућност, не деца су наша садашњост и ако ми њима пружимо оно што им припада и оно што заслужују они ће се лако снаћи у будућности", истиче Зоран Пашалић.

Оно што им сада пружамо није ни довољно ни квалитено, упозоравају стручњаци.

Од државе очекују дугорочни план и решење који ће се примењивати свакодневно, подједнако у свим деловима земље.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 02. мар 2020, 14:29) - Sanja [нерегистровани]

i zato

I zato na to sto osnovci imaju pravo da ocenjuju sve knjige koje su napisane za njih, skoro apsolutno niko ne obracha paznju, oni donose odlku o nagradi "Dositejevo pero" koju su pokrenuli 1997. godine gradski Sekretarijat za kulturu, biblioteka "Dositej Obradovic" i "Prijatelji dece" opština Voždovac, Zemun i Vračar prema Konvenciji UN o pravima deteta da izraze mišljenje o delima koja su napisana za njih.