Селективно смањење плата (не)довољно

Стручњаци се слажу да селективно смањење плата, неће бити довољно да се попуне рупе у државној каси. Минус ће до краја године бити за готово један одсто БДП-а већи од 4,6 одсто, на колико рачуна министар финансија. Међутим, како наводе, одлука је корак у добром правцу.

Економисти кажу, на основу онога што је до сада најављено, да не знају тачно које су обећане мере за спас српске економије, али да знају да неће бити довољне. С њима се слажу и они на које се односи за сада најизвеснија мера - смањење плата за 10 одсто администрацији и запосленима у јавним предузећима - губиташима.

Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић каже да ефекти смањења плата и пензија у смислу уштеда нису велики они су више приказ гашења пожара.

"Хајде да онда направимо платне разреде да кажемо колико тај посао у оквиру државне администрације кошта, па да је правник који ради исто плаћен у ЕПС-у, Србијагасу и Влади. Ту би се више нашло, него линерарна математика свима 10 одсто", наводи Бајатовић.

Бајатовић поставља питања где је онда квалитет услуга и како да задржите доброг инжењера и додаје да су то проблеми у привреди.

И синдикати су против штедње преко плата и пензија. Кажу, више би се постигло бољом наплатом пореза и царина, укидањем агенција, док би се општим замрзавањем, тврде, за годину дана уштедело само 150 милиона евра.

Ивица Цветановић из Конфедерације слободних синдиката сматра да је селективно замрзававање зарада у ствари дискриминација. Како је рекао, "ко се како побуни искључује се, па смо дошли до цифре од 50 хиљада људи и додао да је онда ту минорна уштеда".

Селективно смањење плата, слажу се економисти, неће бити довољно да се попуне рупе у државној каси - минус ће до краја године бити за готово један проценат бруто домаћег производа већи од 4,6 одсто, на колико рачуна министар финансија. Али је одлука корак у добром правцу.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић каже да је та мера сасвим логична, зато што су плате у губиташима јавним и државним по правилу изнад просека и то је разлог зашто прво треба ићи на та предузећа.

Марко Маловић из Института економских наука не сматра да би замрзавање плата и пензија било дугорочно решење, јер је више пута то рађено у прошлости па је ефекат испарио. Према његовим речима, требало би отпустити најмање 30 до 40 хиљада људи запослених по политичкој линији.

Оно чему се надају стручњаци јесте да се Влада одважи на дуго одлагане реформе које би државу учиниле јефтинијом и подстакле раст привреде.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 06. јун 2013, 22:32) - Nesta [нерегистровани]

Agencije

G. Vučiću, da li neko sme da napadne rođačke agencije, a ima ih preko 130, ako sam dobro upamtio broj! A Agencija za borbu protiv korupcije godinama nije mogla da dobije prostorije i pisače stolove za nekoliko službenika? Ako zdrava pamet kaže da nije vreme za njihovo ukidanje, onda koje je vreme?