Читај ми!

Бисенић: Циљеви Русије су се променили, рат ће потрајати

Данас се навршава шест месеци од почетка рата у Украјини. Ваздушним нападима и борбама се и даље не назире крај, а биланс рањених, погинулих и расељених расте из дана у дан. Новинар и дипломата Драган Бисенић наводи за РТС да ће рат у Украјини потрајати јер су се руски циљеви променили.

Драган Бисенићем је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а навео да рат у Украјини има шансе да се продужи у наредних шест месеци, а можда и дуже - до половине следеће године.

"Овај рат има све шансе да се продужи у наредних сигурно шест месеци или до половине следеће године, тим пре, што за сада не постоји никаква дипломатска иницијатива, нити трају било какви преговори о примирју ", оцењује Бисенић.

Указује да ратне операције иду споро али упорно, и да су углавном први исходи на страни руске војске.

"Русија је успела да оствари неке територијалне успехе на истоку и оно што је још важније на југу земље. У међувремену, украјинска војска и украјинске снаге добијају снажну и огромну помоћ од Сједињених Америчких Држава и земаља НАТО-а што увећава њене способности и да се одупру али и да направе неке офанзивне нападе као што су то чинили последње недеље рецимо када је реч о Криму или нападима на Донбас и друге облсти", каже Бисенић. 

Тешко је претпоставити, додаје он, да је Крим достижна тачка за украјинску војску.

"Вероватно је Крим неповратно отишао ван Украјине. Међутим, оно што украјинске снаге могу да учине јесте рецимо да покушају да поврате важан град Херсон, сад се борбе воде управо на том правцу, који представља копнену везу копнене Украјине са Кримом и обезбеђује воду за ово острво. У том случају би се положај Крима значајно изменио", оцењује Бисенић.

За сада, додаје он, не постоје знаци ни за какав преокрет бар када је реч са те стране.

"И због тога руска страна говори да су се циљеви Русије географски променили зато што се и географија променила, мислећи на то да ће можда Русија кренути и даље ка Одеси или покушају да господари целом црноморском обалом Украјине", каже гост Јутарњег дневника.

"Сукобљене стране немају готово никакву комуникацију"

Говорећи о могућности преговора каже да у овом тренутку нема ни назнака дипломатског решења рата у Украјини и нечега што би могло да се сматра потрагом за решењем.

"Последњи предлози који су долазили за почетак преговора укључивали су извесно признање статусa кво на различитим степенима, да тако кажем. То је било и у мировном плану бившег италијанског премијера Марија Драгија који је то координирао са европским партнерима Шолцом и Макроном, али и са генералним секретаром УН, али је тај предлог изазвао велико негодовање украјинске стране", каже Бисенић.

Указује и да сви предлози полазе од тога да је потребно задржати некакав статус кво. На другој страни је каже - политика да Украјина треба војним средствима да заустави и порази Русију. 

"У самој ЕУ постоји видљива подела на присталице једне или друге опције. Док су традиционалне земље ЕУ, то језгро које је око Француске и Немачке за прихватање статуса кво какав постоји и сада, друге државе попут Балтачких земаља, бивших источно-европских држава затим Пољске, Чешке и других траже и политчки се залажу за победу Украјине на војном пољу", наводи Бисенић.

Дакле, додаје он, све док на ратишту не буде неке одлучујуће борбе или неког одлучујућег исхода, тешко је рећи да ће рећи да ће било која страна прихватити да започне преговоре.

Указује да су у почетку кризе и француски, немачки и други државници настојали да комуницирају са руским председником Владмиром Путином, сада тога, каже, готово да нема и то све указује да ће овај сукоб још потрајати.

Наводи да је ово један од ретких сукоба које смо имали прилике да видимо када сукобљљене стране немаји готово апсолутно никакву комуникацију уколико изузмемо преговоре који су вођени о извозу житу и које је турска страна посредовала.

"Запад Русији наметнуо преко 6.000 санкција" 

Указује да се свет поделио на самом почетку рата у Украјини, да је Запад потпуно искључио Русију из сваке комуникације намећући им око 6.500 санкција и то искључивања, каже, постоје сваког дана све искључивија и оштрија.

"Свет се поделио, на једној страни се налази евроатлански свет САД и Европа, а на другој страни је Русија која очигледно има неки свој споразум са Кином и та осовина се отприлике сада гради, учвршћује и ствара", каже Бисенић.

Где је Србија шест месеци након почетка сукоба у Украјини 

На питање где је Србија данас шест месеци након почетка рата у Украјини одговара да наша земља на жалост не може да каже да је било шта добила овим сукобом, напротив.

"Русија која је била раније ослонац и партнер Србији у овом случају када је изолована ни издалека више нема те потенцијале да буде важан спољнополитички и привредни партнер и због тога је положај Србије отежан, и то се видело на почетку сукоба када су међународни представници у више таласа долазили у Србију и тражили да Србија се придружи санкцијама", истиче Бисенић.

Указује да ће се вероватно то наставити и када буде била изабрана нова влада.

"И уопште питање је на који начин ће Србија морати да се прилогођава ономе што се дешава у Међународној заједници", закључио је гост Јутарњег дневника.