Како настају урагани и могу ли "свратити" и до Србије

Савезне америчке државе Луизијана и Тексас још се опорављају од последица урагана "Лора". Обала Луизијане је опустошена у удару урагана, а више хиљада кућа потпуно је сравњено са земљом. Како настају урагани, за које делове планете су карактеристични, колико могу бити јаки и могу ли "свратити" и до Србије?

Климатолог Владимир Ђурђевић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да су урагани типични за тропски појас наше планете, као и да се не појављују оним ширинама где се ми налазимо.

"Деси се понеки пут па неки тај атлантски ураган залута мало до севернијих ширина, било је случајева да се приближио Ирској или Енлеској или северној Француској, међутим, у тој транзицији од тропских ширина у умерене ширине урагани пређу у вантропске циклоне", рекао је Ђурђевић.

Додао да је стручни назив за урагане тропски циклони и да је то универзалан назив за целу планету, али да се у различитим деловима света они различито зову – у Атлантском океану и око Америке се зову урагани, на обалама азије се зову тајфуни, а у Индијском океану се зову тропски циклони.

"Типично за њих је да мора да буде топла вода на океану, то је и разлог зашто настају у тим тропским појасевима. Мора површина океана да буде изузетно топла да би био велики прилив влаге који уствари одржава те системе", објаснио је Ђурђевић.

Ураган "Лора" један од најбоље прогнозираних

Најмање 14 особа погинуло је од када је ураган "Лора" погодио савезне америчке државе Луизијана и Тексас, као ураган четврте категорије. Обала Луизијане, која је опустошена у удару урагана, почела је дуг опоравак. Више хиљада кућа потпуно је ставњено са земљом.

Још се све пореди са ураганом "Катарина" који је скоро уништио Њу Орлеанс пре десетак година, када је погинуло око 1.200 људи. Ђурђевић објашњава да ураган има пет категорија урагана, а сваки ураган изнад треће категорија се сматра изузетно опасним за приобална подручја.

"Овај ураган је био потпуно сличних карактеристика том урагану 'Катарина' с тим што је погодио област која је мање насељена. Овога пута није било баш толико људи на његовом удару, иако смо имали жртве, али то је област која је мање насељена од Њу Орлеанса", рекао је Ђурђевић.

Указао је да је то најјачи ураган који је до сада погодио Луизијану, да је нанео велике штете, али и да је био један од најбоље прогнозираних урагана.

"Чак шест дана пре урагана локација где ће ураган да уђе у копно је прогнозирана врло прецизно, само неколико километара је погрешено када се говори о том центру урагана, тј. оку урагана", додао је Ђурђевић.

Указао је да је то веома важно како би се смањио број жртава урагана.

"Број жртава урагана је драстично пао последњих двадесетак година. У прошлости су десетине хиљада људи, а било је случајева и да су стотине хиљада људи страдале због урагана не само у Америци него и другим деловима света", навео је Ђурђевић.

Могу ли урагани да утичу на климу у Србији 

Урагани не могу да се појаве у Србији, а на питање да ли могу да утичу на климу у Србији Ђурђевић каже да на неки начин да, јер је цела планета повезана, али да не постоје неке директне везе.

"За урагане је занимљиво да они настају на обалама западне Африке, негде код Зеленортских Острва и ту се појаве неки мали поремећаји који полако путују преко Атлантика према Америци и на том путу се ти кумулативни облаци организују и из тога настаје то вртложно кретање", рекао је Ђурђевић.

Одговарајући на питање да ли би могло у будућности да буде још јачих урагана, због повећања температуре планете, Ђурђевић каже да је један од разлога зашто је ова година рекордна по питању урагана то што је наша планета измењена када су у питању климатски услови.

"Један од предусова за настанак тих јаких урагана је да температура површине океана буде изузетно топла, јер то омогућава велики прилив водене паре у тај систем, тј. водена пара је погонско гориво за ту врсту кретања у атмосфери", рекао је Ђурђевић.

Поред тога, додао је да климатске промене подгревају те олује да буду снажније него што су биле.

"Велика штета није од ветрова него од гурања океана у копно. Јаки ветрови гурају океан који је данас виши за једно двадесетак центиметара, тако да урагани имају на располагању више воде коју могу да унесу у копно", нагласио је Ђурђевић.