Обележена годишњица злочина у Гораждевцу, породице жртава и даље чекају правду

Рафали из аутоматског оружја на више десетина девојчица и дечака окупљених у вреле дане августа на реци Бистрици пре 17 година.

"Да је било 97-98 деце, а да је испаљено 87 метака у децу. Да је то злочин ван злочина. Само болестан ум може да тако нешто уради", истиче Милисав Дакић, отац убијеног Панта Дакића. 

Рафал је однео два млада живота. Иван Јововић имао је 19, а Панто Дакић 13 година.

Представници међународне заједнице обећали су пре 17 година да ће "преврнути сваки камен да пронађу починиоце". Убице, међутим, и даље слободно ходају, а српске породице у Гораждевцу су завијене у црно.

Прекидом истраге, из тужилаштва Еулекса су навели да нису успели да идентификују извршиоце, да су све истражне радње исцрпљене и да није до сада пронађен нови простор за истрагу.

Родитељи убијене и рањене деце из године у годину не крију разочарање што починиоци тог злочина још нису изведени пред лице правде, иако су, како тврде, познати.

"Никакво интересовање нису показивали. Кад год су нас показивали, чисто оно њихово, 'сори'. И то је све. На почетку јесмо веровали када је човек рекао да ће преврнути камен и сваки ћошак да их наше, а после те 2003. нисмо веровали, и сада не верујемо да ће се икада пронаћи", каже Мирјана Србљак, мајка рањене Драгане.

"Правда би требало да буде задовољена не само мени, има ту хиљаде Срба који су убијени на Косову. Овај ко је извршио, он је најмањи проблем, већи је проблем овај ко је то наручио", каже Милисав Дакић. 

Чекајући правду Срби и даље живе у Гораждевцу, али су трауме саставни део њиховог живота.

"Гораждевац је претрпео много већа страдања, попут егзодуса 1999. године, попут окупације у Другом рату, преживео је и турски период, али нажалост, овај злочин на Бистрици оставио је неизбрисив траг вероватно по будућност Гораждевца", рекао је новинар Дарко Димитријевић. 

Стога је и младих у Гораждевцу све мање. Пре напада на Бистрици у овом селу било је 180 ученика, данас их је упола мање.