Читај ми!

У Алеји заслужних грађана остало још само 19 места – ко ту може да буде сахрањен и ко о томе одлучује

У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду остало је још само 19 места. Можда су зато све учесталије полемике о томе да ли постоје јасни критеријуми који одређују ко може ту да буде сахрањен, а ко не. Београду је потребна нова алеја, а једна од опција је проширивање Бежанијског гробља.

Момо Капор, Оскар Давичо, Ранко Жеравица, Бранко Радичевић, Зоран Радмиловић имају плочу са својим именима, као и многи политичари, генерали, градоначелници. Гробље је јуче било прилично празно, осим у Алеји заслужних грађана.

Ту је сахрањено на стотину познатих глумаца, спортиста, песника, књижевника, редитеља и других.

А места је још врло мало. У последња два месеца напустиле су нас још две особе за које је део јавности сматрао да заслужују да ту буду сахрањене.

Ко одлучује о сахрани у Алеји

Поново се отворило питање да ли постоје јасни критеријуми који одређују ко може да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана, а ко не.

Према одлуци о управљању гробљима, да би особа била сахрањена у Алеји, мора да има највиши степен одликовања Републике Србије, да буде академик или почасни грађанин престонице.

Предлоге да се нечији посмртни остаци сахране у Алеји заслужних грађана могу да дају породице, што је реткост, али и институције и удружења чији је преминули био члан.

Међутим, пре 15 година, тадашњи градоначелник Београда увео је дискреционо право да први човек у престоници може да одлучи другачије, у случају да преминула особа не испуњава критеријуме.

Историчар уметности Ирина Суботић истиче да не може једна особа да одлучује и да то не може да буде добровољно – "ја хоћу да се сахраним, па ћу платити да бих ту био".

"То не постоји у паметним, озбиљним друштвима. Мора да постоји једна комисија у којој би били људи високог ранга, али не само у струци, него и у етици", додаје Суботић.

Данило Прњат из УЛУС-а сматра да би ту одлуку свакако требало колективизовати и укључити разна репрезентативна удружења и организације, пре свега у пољу културе, цивилни сектор, али и државне институције.

О томе да ли заслужују да буду сахрањени у Алеји последњих година водила се полемика и када су у питању поједини познати естрадни уметници, али и спортисти.

Да су критеријуми јасни, расправа не би било или би их било мање.

Само ове године у медијима су трајала спорења о томе да ли би Слађана Милошевић, певачица, и Томислав Петернек, фотограф, требало да буду сахрањени у Алеји.

Шапић: Неколико пута сам искористио дискреционо право под страховитим притиском

До избора нове градске власти, Привремени орган замењује остале органе у граду, па се одлуке доносе већином.

"А ови људи, као и Слађана Милошевић, нису испуњавали основне услове да би могли да се квалификују за то. Морао је да реагује Привремени орган, а није прошло на допуну дневног реда. Треба да постоји тело које ћемо да направимо, где ће да буде десетак људи, од Српске академије наука преко Олимпијског комитета, Министарства културе, да буду делегирани људи од председника државе, Владе Републике Србије, Скупштине. Нема шта о томе да одлучује градоначелник или на основу неке одлуке коју је донео Град Београд са два, три услова. Неозбиљно је, а нарочито због чињенице да је остало само 19 места", каже председник Привременог органа Александар Шапић.

Неколико пута је, додаје, то дискреционо право искористио под страховитим притиском, иако је знао колико је места остало.

Потребана нова алеја, које су опције

Алеја је проширивана три пута, последњи пут 2011. године.

Јасно је да је Београду потребна нова алеја заслужних грађана. Једна од опција је проширивање Бежанијског гробља.

Не зна се да ли ће се и када то десити, али зна се да алтернатива у случају попуњавања преосталих 19 гробних места тренутно не постоји.

четвртак, 30. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије