Повећан број деце у инклузивном образовању

Самостални саветник у Министарству просвете Ангелина Скареп каже за РТС да се број деце која похађају наставу по инклузивном програму сваке године се увећава. Напомиње да је систем инклузивног образовања у Србији развијен, али да има још простора за усавршавање.

Ангелина Скареп је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да се сваке године на свим нивоима образовања око десет одсто деце упише по инклузивном програму.

"Сваке године се тај број деце повећава. Око десет посто се упише на све нивое образовања. То су деца са специфичним потребама, из руралних средина, и из различитих социјалних категорија", каже Скарепова.

Напомиње да инклузија обухвата децу из различитих категорија који имају специфичне потребе у односу на образовање. Протеклих година је , каже Скарепова, највећи помак направљен управо у обиму категорија деце која су укључена у oвај тип образовања.

Када је реч о инклузивним програмима, Скарепова истиче да Министарство просвете даје оквир програма, али да свака школа има степен слободе у планирању и садржајима које ће користити.

"Углавном ту слободу користе, али се дешава и да не користе, већ да се на класичан начин спороводи школска пракса, а да се припремање за децу којима је потребна подршка не обавља", напомиње саветница у Министарству просвете.

Скарепова каже да је у Србији развијена мрежа за инклузивно образовање, а да су у њу укључени дефектолози, специјалне школе, експерти, као и да се на порталима могу пронаћи примери добре праксе са децом, који се могу користити.

На констатацију да број персоналних асистената који раде са децом са специфичним потребама често није довољан, Скарепова каже да су та питања на националном нивоу решена законском и подзаконском регулативом, а да је питање о онима који деци помажу у настави спуштен на локални, односно на школски ниво.

Ангелина Скареп истиче да зна како материјална средства на локалу некада нису довољна, и да је неопходно да кроз буџет на локалном нивоу буду омогућени персонални асистенти за сву децу којима су потребни.

Уколико детету не буде додељен персонални асисетент који би му помогао у настави, додаје Скарепова, родитељи се могу жалити најпре општини, потом школској инспекцији и социјалним службама.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 28. окт 2014, 22:13) - Nikola [нерегистровани]

inkluzija

Ne razumem kako inkluzija moze da se sprovodi bez defektologa, ajde da se ne lazemo koliko redovnih skola ima defektologa, specijalnog pedagoga. Njima je mnogo lakse da odvedu ucitelja na kurs od 2 dana i da radi posao nekog ko se skolovao 5 godina. Svakako da su deca stavljena u drugi plan i da se njihove potrebe uopste ne gledaju. 

(уторак, 28. окт 2014, 21:58) - Marijana Milosavljevic [нерегистровани]

Inkluzija-konfuzija

Inkluzivno obrazovanje postoji samo na papiru.
Uvedeno je iz razloga sto Evropa to zahteva od naseg skolskog sistema. U praksi je potpuno drugacija situacija.Kao roditelji deteta sa posebnim potrebama, bili smo voljni da detetu damo sansu da se skoluje i druzi sa "normalnim" vrsnjacima. Posle jednogodisnjeg pohadjanja redovne skole, gde smo imali razumevanje i podrsku, prvenstveno od uciteljice, nastavnog osoblja i uprave skole, shvatili smo da je u interesu deteta da u drugom razredu krene u specijalnu skolu. Vec na samom pocetku smo videli pozitivne reakcije deteta sto se kasnije odrazilo i na ucenje.

(понедељак, 27. окт 2014, 11:19) - anonymous [нерегистровани]

Позитивна пракса

Шведска:Деца са посебним потребама иду у редовне школе, али са њима раде стручњаци.Социјализација се врши тако што они иду на ужину, на одморе, на разне активности са осталом децом.Француска:Деца су у посебним школама где раде са стручњацима. Социјализација се врши тако што нпр. данас једна група деце иде у ОШ.Бр.1 да се друже са децом из одељења А1, сутра иду у ОШ.Бр.2 да се друже са децом из њиховог А1 одељења...И тако редом.ОШ су из околине тако да транспорт није отежан.Или деца из ОШ.по распореду долазе код њих у посету и дружење.А шта смо ми направили?Наставник предметне или разредне наставе није стручњак за дефектологију.Не може један семинар да замени факултет који траје 5 година.Поштовани родитељи, ми се саосећамо са вама и вашим проблемом.Помоћи ћемо максимално колико можемо, али ми у ОШ немамо никакве пилуле и таблетице које ће вашој деци поправити здравље до краја 8. разреда. Пустите пропаганду и своју децу препустите стручњацима, који су се школовали да би радили са децом са посебним потребама.Њима поред 27, 28 ђака, који могу да трче и скачу, који имају неке своје потребе али потпуно другачије природе, никада неће бити боље. Ваша деца су много осетљивија и нежнија од друге деце.
Размислите...

(понедељак, 27. окт 2014, 10:45) - М.Костић [нерегистровани]

Спустите се на земљу

Имају ли ови наши просветни функционери основну представу о животу (а посебно о животу у земљи у којој живимо - једној од насиромашнијих земаља. Деца ''са посебним потребама'' имају посебне потребе и оне не могу да се остваре у редовној настави, ни на часу физичког васпитања. И уместо да се са том децом организује посебно прилагођена настава по групама са приближно истим ''посебним потребама'' она се гурају у редовну наставу где су изложена разноврсним траумама. Не разумем ни те родитеље који то траже или на то пристају. И још се траже персонални асистенти за свако дете, стварно, као да живе на Марсу.