Мораторијум на кредите није бесплатан, погледајте рачуницу

Влада Србије на време је обезбедила 5,1 милијарду евра како би олакшала привредницима и грађанима период кризе због пандемије. Међутим, у претходна три месеца кредитна активност физичких лица била је смањена, а више од 90 одсто грађана одлучило се за тромесечну паузу у отплати. Иако кредити никада нису били повољнији, чини се да банке и клијенти чекају да виде какве је последице оставила пандемија.

Банке су у протекла три месеца на резервним положајима, а грађани на дистанци и од шалтера и од нових кредита.

После олаког прекида у тромесечној отплати кредита грађани као да су схватили да дуг неће нестати. Иако је свега 4,1 одсто старих кредита у доцњи ипак је реч о 120.000 партија.

Зато банке једва чекају да престане мораторијум јер су ненаплативи кредити ноћна мора и не би желеле да то остане навика.

"Имали смо око 80 процената клијената и грађанства, али и саме привреде који су искористили мораторијум у неком налету када се то десило крајем марта. Међутим, оно што је охрабрујуће је да се велики део тих клијената одлучује да се врати у неке нормалне токове отплате", каже Иван Смиљковић, члан Извршног одбора Прокредит банке.

Шта каже математика 

Прекид у отплати многим грађанима је добродошао, али он није сасвим бесплатан. 

На примеру позајмице од 500.000 на седам година, с каматом од 9,8 одсто, рата је до марта била 8.320 динара. Ако сте отплатили 24 рате, а због пандемије се одлучили да три месеца не плаћате главницу и камату, преостали дуг ће бити продужен са 60 на 63 месеца.

Међутим и месечна рата биће већа за 310 динара, односно за преостали отплатни рок биће 8.631 динар. Постоји могућност да све три рате у прекиду вратите одједном на крају отплатног периода али ни то није занемарљив износ.

Експанзија онлајн позајмица

Ако је нешто добро у кризи онда је то ниска камата и експанзија онлајн позајмица па би то грађани требало да искористе.

"Мислим да су тренутно кредити јако повољни. Да ли ће бити повољнији - нисам сигуран, зато што ако узмемо стамбене кредите у Хрватској тамо је просечна стопа 3,5 процента а код нас је званична статистика Народне банке за прошли месец 2,71 одсто", истиче секретар УБС Владимир Васић.

Банкари су опрезни али уз наставак отплате прижељкују да се не смањује обим досадашњих кредита.

"За сада нема индиција да ће кредити поскупети. Са друге стране, ми не можемо да прогнозирамо у ком правцу ће ићи белибор, конкретно у том смислу смо дали понуду са фиксном каматном стопом", наводи Ненад Бунгин из Војвођанске банке.

Мирјана Ђорђевић из Сбербанке указује на то да је референтна каматна стопа НБС на рекордно ниском нивоу и износи свега 1,5 посто, па ће се то одразити и на кредите који имају варијабилну каматну стопу.

Укупан кредитни ниво кредита банака је око 22 милијарди. Само грађани су појединачно задужени са по 1.300 евра, па сви жељно ишчекују крај пандемије како би наставили позитиван тренд у протеклих неколико година.