Митови о вакцини против ковида које треба разобличити

Бојан Тркуља из Удружења произвођача иновативних лекова каже за РТС да можемо да се надамо да ћемо почетком наредне године имати вакцину против ковида која је ефикасна и безбедна.

Када научници успеју да направе вакцину против короне, постоји страх да вакцине неће бити за све на планети. Прво ће је разграбити богате земље, а осталима шта остане. Поставља се питање да ли има основа за овакве наслове и страх.

Бојан Тркуља из Удружења произвођача иновативних лекова рекао је, гостујући у Београдској хриници, да смо тренутно у јеку епидемије и кад год имамо заразну болест, можемо да кажемо да нико неће бити безбедан док сви не буду безбедни.

"То значи да не може да се реши питање пандемије тако што ће се вакцинисати само богате или развијене земље јер и за њих то не би било довољно. Границе би морале да остану затворене, не би било трговине, економије не би могле да функционишу на онај начин као пре пандемије", каже Тркуља.

Према његовим речима, управо због тога покренути су механизми који би требало да омогуће да вакцина буде доступна што је могуће већем броју земаља, независно од њихове куповне моћи.

Тркуља указује да су се компаније заветовале да ће цена те вакцине бити најнижа могућа, само неколико евра, или неколико десетина евра па до разних програма и оног што раде преко СЗО што омогућава да се прави правичнији распоред вакцина оног момента када их будемо добили и ако их будемо добили.

Истиче да не потоји ниједна вакцина која је прошла све фазе тестирања и за коју са великом сигурнишћу можемо рећи да је довољно безбедна и ефикасна да би могла да се користи против коронавируса.

Како до правичније расподеле

Говорећи о томе да ли има везе ко ће вакцину добити први а ко други, Тркуља каже да сигурно има везе ко ће добити међу првима.

"Ако добијемо вакцину то ће бити најбољи одговор на тренутну пандемију, али све те приче су кренуле од тога што су неке разбијених земаља, ЕУ, већ наручиле велику дозу вакцина. Та прича није до краја разјашњена јавности с обзиром на то да није у питању пуко наручивање – развијене земље су уложиле велику суму новца у развој вакцина, али то не значи да ће се сав тај новац повратити и да ће се те вакцине заиста и појавити на тржишту, али то је на неки начин залога за будућу дистрибуцију вакцине", каже Тркуља.

Указује да развијене земље имају обичај да планирају много више него неке друге и да можемо да читамо како су неке земље наручиле више вакцина него што имају становника, а нико не зна која од тих вакцина које су наручене ће се заиста и појавити на тржишту.

Добра је ствар што постоји велики број вакцина са различитим начином дејства – што, како каже, даје наду да бисмо могли да добијемо у једном моменту вакцину која ће бити ефикасна против вируса.

"Ако се деси као што је већина тих земаља напоменула, да више вакцина буде успешно, и да заврше са више доза него што је потребно – све су се заветовале да ће те вакцине бити прослеђене земљама којима су потребне јер је ово глобални проблем", упозорава Тркуља.

Где смо ми ту

"Ми смо мала земља која тешко може да буде међу првима у било чему у свету, осим Ђоковића или још неке ствари. Наша влада је укључена у програм финансирања развоја вакцина – ми као држава инвестирали смо нешто новца у то што нам даје одређену гаранцију да ћемо бити у првом кругу земаља које ће добити вакцину", указао је Тркуља.

Покушавамо да развијемо директне контакте са произвођачима вакцина, направљени су током лета, тако да сам сигуран да влада чини све што је неопходно да будемо у првом кругу земаља, а мислим и да ће ЕУ помоћи, рекао је он. 

Било је доста прича да се вакцине тестирају у земљама трећег света.

Према његовим речима, један од митова које је потребно јавно разобличити – није тачно да постоје вакцине које се тестирају само у земљама трећег света, већ се терапија тестира на оној популацији где се сматра да ће бити циљана за ту терапију.

Потребно је радити клиничка истраживања која ће равномерно попунити тај број испитаника са онима с људима различитих година и пола, расе, јер једино на тај начин можемо бити сигурни да ће подаци из истраживања бити релавантни за оно што ће се десити када и ако вакцина дође на тржиште, подвлачи Тркуља.

Каже да то што је вакцина тестирана у Америци, Уједињеном Краљевству и Бразилу показује да се тестира и у развијеним земљама. Бразил је "згодна земља" за тестирање због великог мешања раса па омогућава да подаци буду робусни.

Колико дуго је потребно да се развије поуздана вакцина

"Цео систем развоја терапија било лекова или вакцина је постављен да брзина није нешто о чему се нарочити води рачуна", каже Тркуља.

Према његовим речима, води се рачуна о добробити пацијената и о безбедности.

"Оно што је постигнуто као једно убрзање у прцесу развоја вакцина је постигнуто у претклиничком делу захваљујући ресурсима који су уложени од стране фармацеутских индустрија, поједних влада, научне заједнице – велика сарадња која није до сада виђена у модерном свету је омогућила да концепт вакцине добијемо брже него што је то уобичајено", каже он.

Оно где неће бити убрзања и где чекамо годину дана је део клиничких истраживања која се не могу убрзавати, рекао је Тркуља, подсетивши да су се почетком септембра девет директора највећих светских фармацеутских компанија, које развијају вакцине, јавно обавезали да у том делу када је у питању регулаторни одговор неће бити тражења било каквих скраћених путева већ све морати да прође онако како је планирано у систему.

Најмање шест месеци је потребно, али немојмо обећавати, каже Тркуља.

Док било која вакцина не прође све фазе тестирања и не заврши фазу три, и док не будемо сигурни – нећемо знати, указује он.

"Ако желимо да будемо оптимистични уз ризик да причам о нечему што у овом моменту нико не може да вам каже – можемо да се надамо да ћемо до краја године имати неке од резултата фазе три, ако ти резултати буду позитивни, онда можемо да се надамо да ћемо почетком наредне године да имамо вакцину која је ефикасна и безбедна против ковида", закључио је Тркуља.