Корона напада срце више него што смо мислили, упозоравају лекари

Од повишеног крвног притиска, хипертензије болује сваки сваки четврти човек. Показало се да је то, уз шећерну болест, стање које се највише повезује са тешким случајевима оболевања од ковида 19. Професор доктор Петар Оташевић са Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" каже за РТС да студије показују коронавирус може да захвати и више од 70 одсто срчаног мишића код претходно здравих људи.

Петар Оташевић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да су пре десетак дана у свету објављене две стсудије, које су испитивале како коронавирус делује на срчани мишић.

Оне су показале да код оређеног броја болесника коронавирус изазива запаљење срчаног мишића, миокардитис, што даље доводи до бројних поремећаја, између осталих и коморске аритмије, навео је Оташевић.

"Ново се сазнало да је проценат захваћености срчаног мишића већи него што се мислило, захваћен је и преко 70 одсто код претходно здравих болесника. То нас секира јер нисмо сигурни да ли ће се та оштећења опоравити у будућности или ће те особе имати трајне проблеме, у смислу хроничне срчане слабости", напомиње проф. др Петар Оташевић.

Указује да још не може бити сасвим јасних сазнања на релативно малом броју болесника, али додаје да и срчани мишић младих особа може да осети удар коронавируса.

"Ви можете бити млади и здрави, а да дође до компликација. Ако сте имали претходне компликације, шанса је већа, али не мора да значи да их неће бити ако нисте имали. Ако сте млади, мислите 'неће мене' или 'имаћу блажу слику'. Ми унапред не можемо да знамо ко ће имати компликације", указује др Петар Оташевић.

Раст број оболелих од коронавируса – мањи број контрола

Др Петар Оташевић указује да није увек лако направити баланс између примене епидемијских мера и редовних контрола које ће спречити прогресију основне болести.

"Како расте број оболелих, имамо мањи број контрола. Наше а и светско искуство је да се током пандемије смањио број болесника од акутног инфаркта миокарда за чак 50 одсто. Не мислим да их није било, него да се људи нису јављали, а кад се јаве, прође дуже време", указује стручњак са Института "Дедиње".

На поликлиници Института ради се у пуном капацитету заказују се редовне контроле.

"Направили смо контејнерски део да бисмо смањили број болесника на једном месту, а да обаве своје прегледе. Радимо хитне болеснике, хоспитално", наводи Оташевић.

Апеловао је на грађане да не занемаре лечење својих основних болести.

"Ако сте кардиоваскуларни болесник, а не контролишете се, већа је шанса да умрете од компликација од основне болесни него од коронавируса", истиче др Петар Оташевић.