Ово треба да знате ако вас позову за масовно тестирање имунитета

Данас почиње студија која има за циљ да испита колективни имунитет грађана на коронавирус, али и проценат асимптоматских случајева у популацији. У студији ће учествовати 17.000 грађана, што је око 7.000 домаћинстава. Може бити позвано било које домаћинство у Србији, а ми вам представљамо шта треба да знате уколико баш вас позову.

Проф. др Татјана Пекмезовић, руководилац сероепидемиолошке студије, рекла је за РТС да ће данас почети реализација уводне фазе студије, а након тога и прва тестирања крајем недеље.

Како каже, учествоваће око 7.000 домаћинстава, а у Београду ће бити испитано око 1.600 домаћинстава.

Укупно ће у Србији бити испитано око 17.000 грађана.

"Никако нисмо бирали по заражености породица. Истраживање се одвија на случајном узорку популације, то смо пажљиво проучили, велику помоћ су нам пружили статистичари Републичког завода за статистику, то је прост случајан узорак популације. Узорак је биран систематски. То значи да свако домаћинство у Србији има подједнаку шансу да буде позвано да учествује у студији", напомиње Пекмезовићева.

Неколико корака процедуре 

Неће се ићи директно у домаћинства, већ ће грађани попуњавати упитник у регионалним заводима за јавно здравље.

Лекари из завода позиваће домаћинства, објаснити им значај студије и позвати их да учествују.

Биће тестирани узорци грађана старији од седам година.

"Уколико породица буде позвана, добиће свој термин у заводима за јавно здравље. Тамо ће најпре потписати пристанак, дати сагласност за учешће у студији. Попуниће три упитника и узеће им се од 6 до 10 милилитара крви, која се ту у заводу центрифугирана. Издваја се серум од пуне крви и биће транспортована у ИНЕП", наводи Пекмезовићева.

Указује да је трајање имунитета на коронавирус непознато, те једино има смисла, каже, да се овакве студије понављају на истим испитаницима како би се пратила динамика антитела на нивоу целе популације. 

Координацију активности на терену вршиће Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут". 

Циљеви студије 

Циљ је, како каже Пекмезовићева, проучити асимптоматске случајеве, ланце трансмисије у породицама али и перцепцију од ризика болести у популацији.

На основу тога биће фомиране мере ако се вирус поново јави.

Декан Медицинског факултета, проф. др Небојша Лалић, наводи да је циљ и дефинисати које су то осетљиве популације на овај вирус и који су фактори ризика који су допринели лошем исходу.

Лалић указује да ће студијом бити омогућено да се боље дефинишу молекулске карактеристике вируса јер из тога произлазе могућности терапије.

Указује да је важно да грађани схвате да учествовањем доприносе да се евентуални нови налет епидемије дочека спремно. 

"Нема посебних дужности које учесници у студији имају, а упитник неће садржати незгодна питања", напомиње Лалић.

Од понедељка могуће испитивање узорака 

У Институт за примену нуклеарне енергије до краја недеље стићи ће око 100 ЕЛИЗА комплета, што је довољно да се испита од 5.000 до 8.000 узорака.

Први узорци могу да буду примљени од наредног понедељка, рекла је за РТС др Марија Гњатовић.

ИНЕП ради на развоју теста, а др Марија Гњатовић очекује да ће прототип теста бити направљен за месец дана. Након тога може се кренути у производњу теста.

Капацитет производње ИНЕП-а је 3.000 ЕЛИЗА тестова месечно, што је довољно за 135.000 узорака. 

Уз повећање капацитета, могуће је да се задовоље потребе домаћег тржишта, али и тржишта у региону. 

Руководилац студије проф. Татјана Пекмезовић позвла је грађане да учествују у студији и сазнају серолошки статус породице.