Питање Украјине и Русије на столу у Абу Дабију – стижу позитивни сигнали са састанка о ком се мало зна

Први трилатерални преговори представника Кијева, Москве и Вашингтона о окончању рата у Украјини, одржани у Абу Дабију, протекли су у конструктивном тону, а наставак разговора најављен је за почетак фебруара, такође у главном граду Уједињених Арапских Емирата. Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истраживач Института за међународну политику и привреду Александар Митић оценио је да је наставак разговора позитиван сигнал.

Домаћин разговора, Влада Уједињених Арапских Емирата, саопштила је да су преговори били усредсређени на недовршене тачке мировног плана, док поједини светски медији наводе да питање територије у Донбасу остаје најспорније.

Разговарало се и о формирању тампон зоне између руских и украјинских снага, у засебним разговорима, према Нјугорк тајмсу, украјински и амерички преговарачи разматрају да се у део Доњецке области уведу неутралне снаге као део мировног корпуса.

Александар Митић истиче да се не знају детаљи састанка у Абу Дабију, али да постоје реакције које говоре да су разговори продуктивни.

"То је врло позитиван помак, као што је позитивна и чињеница да је већ договорен наредни састанак, највероватније 1. фебруара, такође у Абу Дабију. Тако да ствари иду у добром правцу. Oстаје кључно питање безбедности и онога што ће се дешавати са 20 одсто Доњецке области које руске снаге за сада не контролишу", рекао је Митић.

Истиче да је Дмитриј Песков, портпарол Кремља, још једном одбио да потврди шта је тачно формула из Енкориџа.

"САД су, пре свега на Аљасци, прихватиле став Русије да први корак не може да буде примирје, већ свеобухватно решење. И зато, све док нема коначног решења, специјална војна операција се наставља. Друга ствар се тиче повлачења украјинских трупа из целог Донбаса. То је нешто што је такође очигледно договорено у Енкориџу", објаснио је Митић.

Према Митићевом мишљењу, ако се говори о првој рунди преговора у мају прошле године, то је био важан разговор.

"Тада је било важно, када се успоставио нови формат под окриљем САД-а, да имамо ипак неке мере поверења успостављене у преговарачком смислу. Нешто што је договорено и имплементирано било је питање размене заробљеника. Од тада су Трамп и Путин интензивирали односе. Иако су САД паралелно наставиле притисак на Руску Федерацију увођењем нових санкција", каже Митић.

Наводи да је Трамп увео нову динамику и промену америчке парадигме, али и промену америчког стратешког става.

"Трампа сукоб већ почиње да иритира. САД су у неку руку оствариле свој стратешки циљ, истиснуле су максимално руску енергетику и створиле нову зависност Европе од ЕУ. До пре пар година амерички енергенти су били неких пет одсто, сада су преко 25 одсто", истакао је Митић.

Наводи да Руска Федерација жели да разговара само са Американцима, и да их не интересује ни ЕУ, ни било каква коалиција.

"У неком тренутку неко испред Кијева мора да потпише тај документ. Да ли ће то бити Зеленски или неко други, остаје да се види, али ће у сваком случају Русија морати да потпише споразум и са неким ко буде представљао Украјину", каже Митић.

Како каже, у Абу Дабију је у овом тренутку фокус стављен пре свега на безбедност и територије преосталог дела Доњецке области.

"Говори се о идејама око зона, не знамо да ли ће то бити зона без присуства руских снага, нити како ће изгледати тај суверенитет над тим преосталим делом. Знамо да Руска Федерација децидно одбацује било какво присуство НАТО трупа на територији Украјине", истиче Митић.

Наводи да уговор у Давосу није потписан јер је споразум обухватао план за реконструкцију Украјине од 800 милијарди што је, како каже Митић, енормна цифра.

"Цифра је енормна с обзиром да знамо да је пре месец дана ЕУ једва договорила кредит од 90 милијарди за Украјину. Чињеница је да је питање Украјине једно од првих у Давосу. И поред спора око Гренланда ЕУ и САД и даље дају оно што су давале и до сада, нема смањења када говоримо о испоруци наоружања", закључио је Митић.