"Dan de" za Evroligu, sezona na talonu

Tačno dva i po meseca prošlo je od prekida sezone u evropskim takmičenjima koja su pod okriljem EKA (Evroliga i Evrokup). Ubrzo nakon te odluke donesene 12. marta, krenule su priče i nagađanja šta će biti sa sezonom, hoće li se ona, kada i na koji način nastaviti i završiti.

Danas bi trebalo mnogo toga (ali ne i sve) da bude mnogo jasnije...

Dugo su nakon suspendovanja takmičenja ljudi iz Barselone ćutali, osluškivali ko šta kaže i ko šta radi, ali uvek imajući na koga da se ugledaju, pa i da iskopiraju (čitaj NBA).

Prvi put zvanično su se obratili javnosti 23. aprila, iznevši plan po kojem bi se i Evroliga i Evrokup završili u jednom gradu, i to u vidu "fajnal-ejta", odnosno turnirskog takmičenja osam ekipa, sa tim što bi se u Evroligi prethodno odigralo preostalih šest kola regularnog dela (ukupno 54 utakmice).

Takmičenje u elitnom rangu trajalo bi od 4. do 26. jula, dok bi se završnica Evrokupa igrala od 4. do 17. jula. Naravno, prethodno bi timovi prošli kroz period karantina i svojevrsnih trening kampova, odnosno priprema za nastavak sezone.

Tog 23. aprila iz Barselone su poručili da će se do 24. maja sve znati, pa sa tim u vezi zakazali današnji sastanak koji će razrešiti (neke) dileme. Verovatno ne sve.

A u međuvremenu...

Mnogo toga se desilo u međuvremenu, i to "mnogo" će u mnogome uticati na konačne odluke. 

Neki klubovi, poput Barselone ili "ponosa Izraela" Makabija dovedeni su u poziciju da će morati da biraju hoće li igrati nastavak Evrolige ili domaćeg prvenstva.

Iako su neki od evroligaških klubova počeli ubrzo i da treniraju pod strogo kontrolisanim uslovima (Žalgiris, Baskonija, Olimpijakos, Real Madrid, Barselona i naša Crvena zvezda), dobar deo to nije u mogućnosti da uradi. Među njima je i aktuelni šampion Evrope CSKA iz Moskve, koji je pored gubitka važnog sponzora izgubio i važnog člana tima – doktora Romana Abželilova, koji je preminuo od posledica koronavirusa.

Pored finansija klubova, najviše u celoj ovoj situaciji trpe igrači, čije psihofizičko stanje nakon dvomesečnog karantina i pauze nije na zavidnom nivou, što dalje implicira i povećan rizik od povreda.

S druge strane, mnogi evropski gradovi podneli su kandidaturu za organizaciju tih završnih turnira (Kaunas, Keln, Atina, Ljubljana, Antalija, Istanbul), a srpska prestonca Beograd važi za glavnog favorita da to domaćinstvo i dobije.

Ipak, brojni igrači evroligaša, među kojima je i srpski košarkaš Nemanja Nedović smatraju da je bolje i logičnije prekinuti ovu sezonu i spremati se za sledeću, a gotovo identičan stav ima i prvi čovek moskovske "armije" Andrej Vatutin, koji sezonu vidi kao "mrtvu, te je ne vredi oživljavati".

Borbe i udarci 

Međutim, najozbiljniji udarac na planove i želju Đordija Bertomeua i rukovodstvo Evrolige da se sezona "restartuje" stigao je od glavnih aktera – igrača.

Naime, na sastanku kojem su putem video poziva prisustvovali kapiteni i još po jedan član svih 18 kluba Evrolige (ukupno 36), jednoglasno su došli do stava – SEZONU NE BI TREBALO NASTAVLjATI!

S obzirom na to da Bertomeu i sam često ističe da mu je interes i zdravlje igrača vrlo važno, a da se s druge strane bori sa željom sponzora i vlasnika TV prava da se liga ponovo pokrene i umanje finansijski gubici, jasno je da današnja odluka za njega, ali i celu organizaciju biti veoma teška. Možda i bolna.

A ako se na sve to doda nezvanična informacija da je među 11 klubova koji će odluku donositi većinsko raspoloženje da se ne igra dalje, prekid sezone se nazire kao najrealnija opcija, o čemu su nedavno i pisali između ostalih i španski mediji.

A uporedo sa lobiranjem za odluku o sudbini sezone, trajalo je i traje i dalje lobiranje i borba klubova ze mesto u narednoj.

Tako gotovo dva meseca traje medijska kampanja srpskog vicešampiona Partizana, koji smatra da zbog plasmana u četvrtfinale Evrokupa, ali i prvog mesta pred veoma neizvesni plej-of u takođe prekinutoj ABA ligi, zaslužuje mesto u eliti i da je za nju ponovo spreman.

Slične poruke slao je i Virtus iz Bolonje, koji je čini se ipak u boljoj poziciji, pre svega zbog neuporedivo boljih finansija i logistike.

S druge strane, klubovi koji su ove sezone igrali Evroligu a nemaju višegodišnje licence (Himki, Valensija, Alba, Zenit i Crvena zvezda) očekuju da se u slučaju prekida sezone naredna "ponovi" sa istim učesnicima. Ali i tu postoji razlika u pozicijama...

Dok Himki, koji je u trenutku prekida VTB lige bio lider, i Zenit (čiji se vlasnik Gasprom viđen za novog generalnog sponzora Evrolige) zavise iskuljučivo od vajld karta jer se takmičenje u VTB neće nastaviti, ostala tri tima i dalje mogu hipotetički na terenu izboriti mesto.

U najboljoj poziciji je Alba, koja je uz sigurni Bajern glavni favorit za titulu u Nemačkoj koja donosi mesto u Evroligi. Valensija bi do igranja i naredne sezone mogla da dođe ukoliko izbori ulazak među osam (u trenutku prekida Evrolige zaostajala je jednu pobedu za osmoplasiranim Fenerbahčeom), dok put do najjačeg evropskog košarkaškog takmičenja srpskog i regionalnog šampiona Crvenu zvezdu vodi preko plej-ofa i odbrane titule u ABA ligi. Sa Malog Kalemegdana jasno i nedvosmisleno poručuju da žele da se igra.

Da sve bude komplikovanije, vrlo lako bi moglo da se dogodi da se na današnjem sastanku donese samo jedna, ona krucijalna odluka – da li se sezona nastvlja ili ne, a da se odluke o ostalim otvorenim pitanjima (domaćinstvo turnira u slučaju nastavka ili spisak učesnika takmičenja za narednu sezonu u slučaju prekida ove) odlože do daljeg i time neizvesnost pa što ne reći i tenzija produži i uveća.

Marko Ljubomirović (LjubomirovicM)