Kolo na mladima ostaje

"Zainteresovao sam se za folklor u svojoj 14,15 godini... jedna drugarica me je zvala da igram, došao sam na probu, u Pančevu, bilo mi je lako, i već sledeće godine sam ušao u grupu i nastupao. Išao sam u Stanko Paunović, posle sam prešao u Abrašević, gde je koreograf bio Dobrivoje Putnik, čuveni koreograf Kola...Mislio sam da ovde (u Čikagu) asistiram i pomognem, i odmah su me stavili da učim decu folklor. Prihvatio sam to i morao sam da učim sve ispočetka, jer igrati i nastupati i učiti nekoga su različite stvari, tako da sam nastavio sa folklorom i osnovao sam nekoliko grupa, pored ove tri, ponekad i četiri na Palmers skveru.

Mislim da na folklor ljudi gledaju kao održavanje tradicije i kulture i ja se trudim da u tom pravcu idem, da naučim decu i da malo pevaju i igraju, a starijima objašnjavam šta te koreografije predstavljaju, kakvog su značenja, odakle potiču, počevši od šopskih, vlaških, do Banata, Bosne i Hercegovine, jug i centralna Srbija...svi ti stilovi su različiti, i ja se trudim da deca prođu kroz sve to, u svim njihovim uzrastima i mogućnostima.

Nabavljali smo dosta nošnji iz kraja. Trudio sam se, ne samo da budu autentične, već i tom narodu koji to radi, da pomognemo finansijski. Nekoliko setova smo šili i ovde, kada sam imao mogućnosti, odnosno roditelje koji su znali da šiju...U svakom slučaju trudio sam se da te nošnje budu autentične i najbliže moguće pravim nošnjama tog regiona odakle je igra.

Moja motivacija je u mladim ljudima, kad vidim njih kako igraju, meni je puno srce i imam želju da još više radim. Mislim da je dobar način da kad nešto radite, možete i drugima da pomognete, a dobijete i sami motivaciju.

Poruka je da održavamo našu srpsku kulturu i tradiciju, da se družimo, da budemo zajedno, jer samo tako ćemo moći da opstanemo...tako smo jači i možemo da se izborimo za naš identitet, za naša prava, za naše bolje sutra. Nastavimo sa našom tradicijom i običajima, naravno folklor prvo!", kaže koreograf Nikola Krčedinac.