Инзбрук: Трибина поводом 25 година од НАТО бомбардовања

Осамнаестог априла 2024. у малој сали ОГБ Тирол у Инзбруку, у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ), одржана је дискусија на тему „25 година од НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије“.

Наслов догађаја био је „Противправно НАТО бомбардовање СР Југославије. 25 године касније. Разлози, последице, перспективе за будућност“, а модератор је била Сусане Голубовић. Она је поздравила бројне госте у публици, од којих су неки дошли из Беча и Швајцарске. Такође изразила захвалност у име СПОЈИ-а Одборима за културу и интеграцију града Инзбрука и Управи за сарадњу с дијаспором Министарства спољних послова Републике Србије, који су субвенционисали овај догађај, и који је део годишњег пројекта „15 година СПОЈИ – дијаспора и матица, спојени смо јачи!“.

Међу почасним гостима били су:

мр Елизабет Мајер, чланица Савета града Инзбрука и кандидат за градоначелницу на недавним изборима за Скупштину града Инзбрука;
Вера Вукићевић, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу; Зелиха Арслан, посланик у Скупштини покрајине Тирол и портпарол жена странке Зелених у Тиролу; Соња Фегер-Калхшмид из Телфса, посланик Социјалдемократске странке Аустрије у Скупштини покрајине Тирол; Андреа Денг, Чланица Скупштине града Инзбрука и председница посланичког клуба Слободарске странке; Тамара Даниловић-Баумгартнер из Беча, некадашња председавајућа Маутхаузен комитета Србије; Бернхард Хефлер, председавајући Фракције социјалдемократских синдикалаца Тирола и члан Управног одбора Радничке коморе покрајине Тирол; проф. др Волфганг Рорбах из Беча, Председник Европа Ностра Аустрија, потпредседник Аустријско-српског друштва и почасни члан СПОЈИ; Даниел Шмид, члан Националног савета Аустрије задужен за државну одбрану, Јужни Тирол, животну средину и климу. Члан је и парламентарне групе пријатељства између Аустрије и Србије; Кристиан Ковачевић из Вергла, посланик Социјалдемократске странке Аустрије у Скупштини покрајине Тирол и некадашњи посланик у Скупштини Аустрије; мр Бењамин Плах, члан Скупштине града Инзбрука и председавајући Социјалдемократске странке Аустрије у Инзбруку Рајни Хап, председник удружења „Рајни Хап и пријатељи“; Сигфрид Кершбаумер, некадашњи заменик градоначелника општине Грис на Бренеру и почасни члан СПОЈИ.

У име организатора гостима се обратио мр Владимир Влајић, један од оснивача и члан Управног одбора СПОЈИ и Савеза Срба у Аустрији, као и покретач Аустријске службе сећања у Србији. Он је објаснио да је СПОЈИ одлучио да организује трибину на ову тему из више разлога. С једне стране, да се овај догађај не заборави, али с друге, да се о овој теми данас говори и, колико је то могуће, да се упореде различити погледи на њу, јер она нажалост још увек није изгубила на актуелности. Нагласио је да нам је веома драго што већина у публици није српског порекла, јер то показује да ова тема превазилази интересовања само српске популације.

Он је присутнима објаснио да је проф. др Герхард Мангот, професор политичких наука са фокусом на међународне односе и безбедност у постсовјетском простору на Универзитету у Инзбруку, стручњак за Русију и Источну Европу, као и за спољну политику САД, недавно био принуђен да откаже своје учешће на овом догађају. Проф. Мангот је СПОЈИ-у саопштио да је разлог томе „растући притисак на њега споља“.

Поред проф. Мангота у најави за овај догађај наведени су проф. др Норман Пех – правник и професор емеритус политичких наука и јавног права на Универзитету у Хамбургу, председавајући жирија Европског трибунала за НАТО рат против Југославије, члан Међународног Аушвиц комитета и др Курт Грич, историчар и истраживач конфликата, научни сарадник на Универзитетима у Инзбруку и Луцерну, као и на Институту за истраживање културе у Граубиндену. Има бројне објаве о упоредном истраживању конфликата и историјском истраживању миграција. Од септембра 2023. године је директор Културног архива Оберенгадина у Швајцарској.

Као домаћин вечери присутним гостима обратио се Бернхард Хефлер, који је рекао да се веома радује што се прича о овој теми, као и да се нада да ћемо сви заједно извући поуке из прошлости како бисмо заједно стварали бољу будућност.

Сусане Голубовић је затим поздравила проф. Нормана Пеха и др Курта Грича,и направила кратак осврт на НАТО бомбардовање 1999. наводећи неке од чињеница. На пример, да је НАТО бомбардовање је трајало 78 дана и ноћи, од 24.03. до 10.06.1999. Такође је поменуто да су коришћене и касетне бомбе и контроверзни осиромашени уранијум, као и да су бомбардовани и цивилни циљеви попут водовода, мостова, преводница, електрана, железничких станица, школа и болница. Она је такође напоменула да се укупан број жртава бомбардовања процењује на најмање 2.500 људи. Од тога 1.500 цивила, Срба као и Албанаца и људи других националности. Од тога 81 дете српског, албанског и другог порекла. Најмање 5.000 цивила је повређено. Голубовић је потом објаснила да се овим догађајем жели одати и помен овим жртвама, али и свим жртвама од тада као и оним у актуелним светским сукобима, и замолила је све присутне да устану и минутом ћутања одају пошту свим жртвама.

Проф. Пех и др Грич водили су дискусију о изузетно интересантним питањима, које им је модераторка Сусане Голубовић постављала, као на пример – где видите разлоге за НАТО бомбардовање СР Југославије, које су биле локалне и међународне завађене стране и које ставове су заузимали, како је тада образложено бомбардовање и колико је то било поткрепљено чињеницама, колики је тада био утицај медија на стварање једне проратне атмосфере на Западу и Истоку, које су биле реалне алтернативе за решавање тадашње кризе на Косову и Метохији, како је НАТО бомбардовање утицало на политичку ситуацију на Балкану и у свету током наредних 25 година од тада, који су били дуготрајни политички, економски и друштвени утицаји НАТО напада на Србију и Црну Гору, како се „операција милосрдни анђео“ може оценити са моралног, политичког и правног гледишта, итд. Расправљало се и о наутралности Аустрије, као и о резолуцији 1244 која је у јуну 1999. усвојена у Савету безбедносту Уједињених нација, као и о томе да ли је признавање такозване независности Косова било отварање пандорине кутије, као и како обојица виде перспективе за мир на Косову, Балкану, у Европи и у свету и колика је опасност од Трећег светског рата. Притом су сва питања посматрана са тадашњег као и данашњег гледишта.

По питању перспектива за мир односно предлога решења, између осталог је речено да све стране треба да се врате поштовању и придржавању међународног права, које је од различитих страна и великих сила кршено 1999. али и данас, као и да се само тако у будућности може осигурати мир у свету.

После подијумске уследила је дискусија са публиком у којој је проф. др Волфганг Рорбах из Беча, који је још 80-их година био активан на Балкану и Србији и Црној Гори на економским и научним пољима, пробио лед тако што је објаснио и економске разлоге, који су 90-их година довели до ратова у Европи и напослетку и до НАТО бомбардовања СР Југославије. Уследила су изузетно занимљива питања и коментари из публике, која су проф. Пех и др Грич врло аргументовано и темељно обрађивали.

Сусане Голубовић је затим затворила подијумску дискусију и скренула пажњу на добротворну сврху вечери, кроз коју се на крају скупио износ у висини од 1.075 евра донација за социјално угрожене породице на Балкану и најугроженије случајеве и болесну децу у Тиролу (проф. Пех се одрекао свог хонорара у корист циља прикупљања хуманитарних средстава).

Она је још једном предала реч Владимиру Влајићу, који се у име СПОЈИ још једном захвалио учесницима и публици, на доласку и донацијама, те је још једном подвукао да су сви из СПОЈИ веома захвални што се успело у намери да у једној пријатној атмосфери и једном здравом и позитивном културом разговора разменимо мишљења о овој теми, као и да се надамо да је ово био само први мали корак ка мирнијој будућности у Европи.

понедељак, 06. мај 2024.
20° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара