Šta sve pamti srce Johanovo

Da li srce pamti? Prepoznaje li predele i ljude koje je volelo i pošto okonča jedan i započne neki sasvim novi život u grudima drugog čoveka? Dugo je ova i slična pitanja postavljao sebi Johan Vagner, Nemac plemićkog porekla, veleposednik u čijim grudima je kucalo Srce Srbina sa Kosova i Metohije.

Posle uspešne transplantacije, Vagner počinje da sanja nepoznate predele, pravoslavnu crkvu, seosku kuću i pred njom plavookog dečaka. Vremenom, snovi se pretvaraju u košmar ratnih slika i Johan, njihovim tragom dolazi na Kosmet, odlučan da otkrije identitet donora.

„On je mislio da je čovek prodao srce. On nije ni znao da je čovek kidnapovan, nije znao detalje, ali je ipak došao da pomogne finansijski porodicu, jer je bogat. Susret sa dečakom je bio preloman u svemu ovome, zato se saznala istina. On nikad nije video to dete i kaže da to srce nije htelo iz grudi da iskoči, on ne bi ni ispričao priču", kaže Dželetović.

Nešto se pri tom prvom susretu dogodilo, srca su se prepoznala, šta li... Tek kada je nedugo nesrećno skončala i dečakova majka, Nemac Johan Vagner prešao je u pravoslavlje i usvojio dečaka.

Autor ovog istinitog svedočanstva o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, Veselin Dželetović, ovu potresnu priču opisao je najpre u poemi, a potom u romanu čije je 12. izdanje objavljeno u prevodu na ruski.

„Nikiti Mihalkovu smo predali roman kada je bio na premijeri Sunčanice. Dobili smo informaciju da ju je pročitao za jednu noć, da mu se izuzetno dopao roman i posle snimanja filma koji sada radi u Turskoj, posvetiće se toj temi, možda i snimiti film...Mnogo mi znači što je on to pročitao za jednu noć i shvatio o čemu se radi", kaže Dželetović.

Dželetović je ovim romanom dobrano zagrebao po bolnoj temi trgovine organima, zloglasnoj „žutoj kući" i sveukupnom stradanju Srba koje i danas traje.