Medijska pismenost - obrazovni prioritet?

"U gimnazijama Republike Srbije prije nekoliko godina uveden je nastavni predmet jezik, mediji i kultura, čiji sadržaj jednim dijelom obuhvata medijsku pismenost. Među prosvetnim radnicima u Republici Srpskoj nezvanično se govori o uvođenju sličnog nastavnog predmeta. Stoga se ne čini suvišnim razmotriti svrsishodnost ove obrazovne inovacije iz ugla jednog nastavnika istorije. Iz istog ugla moguće je sagledati unapređenje ciljeva i sadržaja nastavnih materijala na kojima učenici Republike Srbije stiču medijsku pismenost", kaže za RTS Trebinjac Danilo Kovač, profesor istorije u Gimnaziji Banjaluka i doktorand i stipendista Univerziteta "La Sapijenca" u Rimu.

Ovakav nastavni predmet trebalo bi da osposobi učenike da procene istinitost informacija koje dobijaju posredstvom raznih vrsta medija, odnosno da razlikuju istinite od neistinitih vijesti.

Značaj ove veštine je dragocen za generacije koje odrastaju u digitalizovanom svetu u kome za vrlo kratko vreme dolaze do željene informacije. Međutim, znatno je teže proceniti istinitost takvog sadržaja, kao i prepoznati lažne sadržaje koji se sami nameću i šire, čak i kada se za njima ne traga.

Svedoci smo da neistinite vesti mogu ugroziti zdravlje ljudi. Pored odluka iz svakodnevnog života, fokus medijskog manipulisanja predstavlja i uticaj na političke izbore građana. Stoga se čini da ovaj nastavni predmet još više dobija na značaju u politički trusnim područjima.

Analizom medijskih manipulacija korišćenih u prošlosti, učenici donekle mogu uvežbati uočavanje netačnih ili tendencioznih argumenata, kao i upoznati neke od nepromenljivih principa širenja lažnih informacija. Mladi ljudi bi trebalo da analiziraju na koji način su sredstva javnog informisanja nastojala ili uspevala oblikovati stavove javnog mnjenja.

Takvih primera je mnogo, ali su tipični propagandni materijali nacističke Nemačke. Sa vremenske distance, učenici bi morali da uoče netačne argumente kojima ovi materijali obiluju i načine na koji se oni koriste. U tom kontekstu važno je analizirati metode kojima su mediji zloupotrebljavali patriotska osećanja, te tendenciozno tumačili uzroke ekonomskih i političkih kriza. Razmatranjem više primera potrebno je ukazati i na mogućnost manipulisanja istinitim događajima, menjajući im kontekst. Svakako da je pored primera iz nacističke Nemačke moguće razmatrati propagandne materijale Nezavisne Države Hrvatske u kontekstu njene antisrpske ili antijevrejske politike.

Osim propagande, za ovakav nastavni predmet pogodni su medijski materijali koji jedan te isti događaj tumače sasvim drugačije. Učenici bi trebalo da spoznaju na koji način i koje vrste argumenata potpuno suprotno interpretiraju mediji koje kontrolišu suprotstavljene društvene grupe. U novinskim člancima, političkim govorima i plakatima svake strane potrebno je uočiti elemente eventualne tendencioznosti.

Pored medijskih manipulacija dvadesetog veka, nastavni sadržaji bi trebalo da uključuju tumačenje različitih istorijskih falsifikata. Historia Augusta je naziv za kolekciju biografija rimskih careva koju je navodno napisalo šest različitih onovremenih autora. Naučnici su je prihvatali kao verodostojan izvor, sve dok istoričar Herman Desau (1856-1931) nije osporio vreme nastanka dela, te utvrdio da nije u pitanju rukopis šest autora već jednog.

U sličnom kontekstu moguće je tumačiti falsifikat voluminoznih Hitlerovih dnevnika, koje zapravo Hitler nikada nije napisao. Osim krivotvorenja, bilo bi svrsishodno analizirati razloge koji su vizantijskog pisca i hroničara Prokopija iz Cezareje motivisali da u nekim od dela neumereno hvali cara Justinijana, dok se u svojoj Tajnoj istoriji obrušio na istog cara i njegovu suprugu Teodoru. Posredstvom ovih materijala učenici mogu analizirati nepromenljive motive koji ljude podstiču na širenje lažnih vesti i prepoznati neke od načina širenja dezinformacija koje se u nešto izmenjenom obliku mogu pojaviti i danas. Takav pristup bi među mladim ljudima afirmisao značaj kritičkog pristupanja informacijama i domete nauke.

Uzevši u obzir sve veću važnost medija, opismenjavanje u toj sferi omogućilo bi učenicima da uspešnije vrše važne životne izbore. Stoga se može reći da bi uvođenje ovakvog predmeta, odnosno njegovo adekvatno osmišljavanje, bilo u skladu sa teorijom profesora Džona Vajta, koji smatra da je jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja upravo osposobljavanje mladih ljudi da uspešno donose krucijalne životne odluke.