Научни скуп "Српски запад: 30 година од Олује и Дејтона“

Међу стратешким проблемима са којима се суочава Република Српска јесте пузећа ревизија Дејтонског споразума и улога страног западног утицаја који већ 30 година, како је речено, ради на демонтажи Српске и њених уставних права.

„Тридесет година траје тај њихов покушај да потпуно униште Републику Српску, да је сведу на једну крајину или, ако хоћете, регион у оквиру централне и унитарне БиХ и да је онепособи за живот. А онеспособљање за живот Републике Српске значи једну врсту упозорења за српски народ да ће му се догодити историја коју је преживљавао у 19. веку и у добром делу 20. века.”, каже Слободан Самарџић са Факултета политичких наука у Београду.

Јасно је да се смањењем овлашћења Српске жели централизована, унитарна и грађанска БИХ, истакли су учесници скупа.

“И да се том унитаризацијом, односно, под фирмом унитаризације и централизације српски чинилац, можемо рећи и хрватски донекле, потпуно избрише из БиХ-а. Иза унитаризације се крије хегемонија муслиманска или бошњачка, где би они владали БиХ-ом а остали би били раја. Република Српска ни по коју цену то неће и не може и не сме да одозвали”, каже Миломир Степић из Института за политичке студије.

У том отпору, како је наглашено, најбитније је да на кључним стварима, питањима од виталног интереса за Републику Српску, постоји консензус. Указано је и на нешто бољи геополитички положај Републике Српске. С једне стране, ту су слабости снага на Западу, које су тежиле десуверенизацији Српске, с друге, јачање руског савезника, с треће односи у БиХ и незадовољство хрватског народа.

“Све то указује на то да Република Српска има простора за вођење једне суверене и самосталне политике која ће ојачати њене надлежности или бар неке од оних надлежности које су у међувремену том пузећом ревизијом Дејтонског споразума одузете Републици Српској, да они буду враћени”, каже Слободан Антонић, руководилац Одјељења за друштвене дјелатности Андрићевог института.

Велика пажња на научном скупу одржаном поводом три деценије од успостављања међународне легитимности Републике Српске али и три деценије трагичног уништења Републике Српске Крајине, посвећена је, и уопште појму Крајине и српском народу као најзападнијем православном народу на мапи Европе.

“Крајина је данас добила неко сакрално значење и она подразумева сећање на сеобе, на страдања, па и на геноцид у XX веку. Крајина је у ствари парадигма целе српске историје. Сви смо ми Крајишници”, каже Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду.

У оквиру научног скупа уз геополитичка, разматрана су и питања безбедности али и демографије.