Privredno povezivanje matice i dijaspore

Ovu temu obrađivala je Fokus grupa emisije „Tako stoje stvari": Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije, Slobodan Ivanović, iseljenik koji živi u Kanadi već 46 godina, i Miša Ćirić, ispred dijasporske grupe „Upakovana nostalgija".

„Mi u PKS pokušavamo da primenimo jedan novi model saradnje sa dijasporom. Naš cilj je, pre svega, da okupimo i umrežimo dijasporu na ekonomskim osnovama, profitno orijentisano, i da u cilju razvoja i napretka Srbije iskoristimo njihova znanja, poslovne i političke veze, kapital i iskustvo" rekao je Aleksandar Radovanović, iz Saveta za dijasporu PKS.

"Pokušavamo da što više konkretnih aktivnosti organizujemo u cilju saradnje sa našom poslovnom dijasporom. Između ostalog, imamo zakazani sajam 5. i 6. juna u Švajcarskoj, u Cirihu, gde ćemo prikazati našoj dijaspori šta srpska privreda može da ponudi celom svetu."

„Nepoverenje i nerazumevanje su najveći problem u komunikaciji ostvarenja želja sa obe strane" kaže Miša Ćirić. „Zato hvala RTS-u što ste nas pozvali baš u ovo vreme, vreme Svetog Save, jer okupljanje je nešto na čemu radimo bez obzira što će od hiljadu ljudi njih petsto reći „loša je komunikacija" ali mi ne odustajemo jer to rade veliki narodi."

„Ja sam preleteo Atlantik gomilu puta zbog posla sa nekada Jugoslavijom a sada Srbijom. Jednostavno, ovo što je Miša pomenuo to je osnova" tvrdi Slobodan Ivanović, koji skoro pet decenija živi u Torontu. „Zahvaljujući RTS-u koji gledamo i u Torontu, Kanadi i celoj Americi, imamo približnu informaciju. Međutim, drugi deo treba da urade državne institucije. Kako? Vrlo prosto. Neposrednim fizičkim prisustvom i tribinama koje bi trebalo da organizuju, da ljudima u dijaspori otvore vidike gde mogu da ulože novac. Mi imamo više od dvesta crkveno-školskih opština u Kanadi i Americi, gde treba neko ko je merodavan da dođe da govori o zakonskoj regulativi i mogućnostima.

Privredna komora je sada organizovala taj Savet gde imamo šanse da u nekom budućem vremenu dobijemo te glavne informacije i da privučemo dijasporu da dođe u Srbiju. Dakle najvažniji su mediji i državne institucije" zaključio je Ivanović.

„Pokušavamo da povežemo nove generacije sa maticom. Govorim o generacijama koje su se rodile tamo i generacijama koje su u skorije vreme otišle iz Srbije. Pokušavamo da napravimo most između matice i njih tako što ćemo im dati pravu informaciju, a što je i zadatak RTS-a. To je ono što Privredna komora Srbije može da ponudi" dodaje Aleksandar Radovanović.

„Bila je podela u crkvi, po političkoj liniji, ali sada imamo ujedinjenje Srba u 90 odsto slučajeva. Srbija ima dobru ponudu u izvozu, ima ponudu u banjama. Moje pitanje je, i pitanje mojih partnera, kome da se obratimo kada dođemo u Srbiju u želji da nešto kupimo" kaže Slobodan Ivanović.

„Ko na Menhetnu pije italijanska vin? Ljudi poreklom iz Italije. Ko u Montrealu pije francuska vina? Francuzi..." slikovito objašnjava Ćirić. „Naših ljudi u svetu nema više od pet miliona ali ni manje od tri miliona. Za svaki dolar kojim je plaćeno nešto iz Srbije, na dnevnoj bazi, dobijate ogromnu ekonomsku moć" kaže Ćirić i dodaje  „Zahvaljujući Privrednoj komori Srbije i RTS-u pravimo tim za reafirmaciju naših proizvoda. Naše ljude samo treba ohrabriti i izvozićemo i mineralnu vodu, i konditore, svu drugu vrstu hrane, nameštaj, ima potencijala".

„Srbija može da ponudi dobro upakovan proizvod kakav je srpska šljivovica, kakvo je srpsko vino, „Plazma"," nadovezuje se Radovanović. "Sa gospodinom Ivanovićem smo otpočeli formiranje jednog logističko-distributivnog centra u Torontu, koji bi sve te proizvode skladištio u jednom prostoru. Naši proizvodi bi bili zbirno isporučivani na ukupno tržište nafte u Americi i Kanadi" rekao je Radovanović.

„Nas ima milion i četiri stotine hiljada srpske dijaspore u Kanadi. Što kaže gospodin Miša, po dolar dnevno, i dobijamo ogromnu sumu. Slovenci i Hrvati imaju izvoz vredan oko 40 miliona. Mi smo veća dijaspora i imamo veće mogućnosti ali pod uslovom da uradimo prezentacije, promocije, tribine. Srbija nije izvozila hranu pre raspada Jugoslavije. Izvozili su Slovenci, izvozili su Hrvati, mi nismo. Mi smo novi na tržištu. Iseljenici mojih godina, ukoliko nisu dolazili u Srbiju, slabo znaju šta je „začin C". Sada smo se pojavili u više od sto radnji a i dalje se pravi strategija nastupa na tom tržištu. Trebalo bi da vežemo našeg čoveka za našu robu, dakle poruka je - Srbi kupujte srpsku hranu" zaključuje Slobodan Ivanović.