Čitaj mi!

Stojiljković: Prijateljstvo Srbije i Italije dodatno učvršćeno

Generalni konzul Republike Srbije u Trstu Ivana Stojiljković dala je intervju u italijanskom listu "Trst njuz" (Trieste news) u kojem je istakla da je pristupanje EU ključni spoljnopolitički prioritet naše zemlje, kao i da je prijateljstvo Srbije i Italije dodatno učvršćeno tokom pandemije virusa korona.

 Srbija: nacija bliska Italiji i srce Evrope zbog istorije, tradicije i strateškog značaja. Za mnoge Italijane, međutim, još uvek je malo poznata: nedavna prezentacija stripa „Dobrodošli na Kosovo" postaje prilika da se priča o tome. Uprkos veoma bliskim odnosima, koji su se tokom godina pojačali i sada dostigli i primarno poslovno partnerstvo, Srbija je 2021. zemlja koja se mnogim Italijanima i dalje čini daleko. U Trstu se srećemo sa generalnim konzulom Republike Srbije Ivanom Stojiljković . Zašto je to tako, po Vašem mišljenju?

Koliko ćemo upoznati jednu zemlju i njen narod zavisi prvenstveno od ličnih interesovanja, kontakata i medija koji nas okružuju. Nesrećne ratne okolnosti koje su prethodne tri decenije pratile Balkanske zemlje, razlog su što je o Srbiji najčešće plasirana iskrivljena slika. Sada je potreban marljiv rad i vreme da se ta nepravda ispravi, ali uspešno idemo ka tom cilju. Iako većina Italijana ne zna da čak 17 rimskih imperatora potiče sa teritorije Srbije i da su Srbi i Italijani vekovima bili veći prijatelji nego što je to istorija zabeležila, ova nesrećna epidemija je učinila da veliki broj vaših građana počne da saznaje o našoj državi onakvoj kakva ona zaista jeste. Prijateljstvo Srbije i Italije je dodatno učvršćeno u ovim teškim vremenima. Tokom prvog talasa epidemije, u aprilu 2020. predsednik Vučić je Italiji poslao avion sa pomoći u opremi, dok je italijanska Vlada već u junu Srbiji poslala najjači lekarski tim koji je svojim iskustvom pomogao našim lekarima u najtežim trenucima.

Sadašnja vlast, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, pozicionirala je Srbiju kao pouzdanog partnera. Prijateljstva i saradnja sa zapadom i istokom omogućili su da se snabdemo većinom vakcina na tržištu i započnemo najuspešniju masovnu imunizaciju, ne samo za sebe već i za zemlje u regionu.

U zemlji koja ima nešto više od sedam miliona stanovnika, dato je 5,15 miliona doza vakicna, a Srbija je donirala vakcine susedima - Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Takođe, građani susednih zemalja mogli su da se registruju i vakcinišu tokom posete Srbiji.

Slika o Srbiji se svakim danom sve više menja na bolje, a ljudi nas upoznaju baš onakve kakvi jesmo: čestiti, vredni, srdačni, miroljubivi.

  Koliko Italijana godišnje poseti Srbiju? Koja su primarna odredišta i razlozi putovanja?

Prethodnih meseci dobijamo sve veći broj upita italijanskih državljana koji žele da putuju u Srbiju. Precizan broj nemamo, ali, ako uzmete u obzir da u Srbiji posluje blizu 2000 italijanskih firmi, onda se taj broj meri desetinama hiljada samo onih koji dolaze poslovno. Kulturna razmena je takođe na visokom nivou pa, zahvaljujući Italijanskom kulturnom centru u Beogradu, hiljade italijanskih umetnika gostuje u Srbiji u toku godne. Poslednja umetnička saradnja realizovana je između regije FVG (Picolo Opera festival) i grada Kragujevac.

Kada je u pitanju isključivo turistička poseta, Italijani su najviše zainteresovani za obilaske brojnih srpskog kulturnog nasleša, srednjovekovnih manastira, tvrđava i neolitskih naselja, kao što su Lepenski vir i Viminacijum (odakle potiču rimski imperatori), brojnih muzeja među kojima se ističe Muzej Nikole Tesle i Etnografski muzej.

  A koliko Srba živi u Italiji?

U Italiji živi značajan broj srpskih državljana. Tačan broj nije moguće utvrditi jer R.Italija vrši zvanični popis samo onih koji imaju jedino srpsko državljanstvo, a ove godine to su 33322 osobe i najveći broj je u regijama Veneto i FVĐ. Broj srpskih državljana koji su dobili i italijansko državljanstvo je višestruko veći.

  U čemu su italijanske kompanije severoistoka najprisutnije u Srbiji? U kojoj oblasti je prisutna regija Friuli Venecija Giulia?

Ekonomska saradnja sa Italijom je izuzetno razvijena i diverzifikovana. Italija predstavlja drugog najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije i jednog od najvećih stranih investitora. Robna razmena u 2020. iznosila je ukupno 3,354 milijardi evra. U Srbiji je registrovano oko 1850 italijanskih firmi u delimičnom ili većinskom italijanskom vlasništvu, koje zapošljavaju oko 39.000 radnika. Među najznačanije investitore spadaju Intesa Sanpaolo, Fijat Krajsler, Unipol Sai S.p.A, Ferero, Kogeme Grup...

U poslednjih nekoliko godina, regija Veneto je prednjačila sa brojem investicionih ulaganja, dok je regija FVĐ razvojem Luke Trst i značajnim pozicioniranjem na međunarodnim trgovačkim putevima, postala sve bliži saradnik. Kada je u pitanju ova regija, još jedna velika investicija je na pomolu. Početkom godine imala sam priliku da posetim kompaniju "Danieli" u Udinama i da sa njima započnemo ozbiljne pregovore oko ulaganja u Srbiju.

U razgovorima smo i oko ulaganja u oblast zaštite životne sredine. Sigurna sam da će stabilizacija epidemiološke situacije otvoriti još brojne mogućnosti privredne saradnje sa regijom FVĐ.

  Kakva je situacija sa logistikom i transportom?

Beograd i Trst su najznačajnije dve raskrsnice i kontakti istoka i zapada. Zato su moje prve aktivnosti, nakon dolaska na mesto Generalnog konzula, bile usmerene na jačanje drumskih i vazdušnih veza ova dva grada. Direktor kompanije Samer, koja već uspešno posluje i u Srbiji, Enriko Samer, predsednik uprave Luke Trst - Zeno D'Agostino i direktor tršćanskog aerodroma, Marko Konsalvo bili su mi sagovornici i partneri na ovom zadatku. Uvođenje direktne avio linije Beograd - Trst bila je na korak do realizacije, koju je, nažalost, poremetila epidemiološka situacija. Takođe, razgovaralo se i o jačanju direktnog železničkog saobraćaja, a sve to sa ciljem bržih i jačih trgovačkih i privrednih kontakata.

Mnogi, u Italiji, govore o Srbiji koja se ističe i gleda ka Evropi,zahvaljujući obećanju da će doći do novih proširenja na istok;podjednakbroj ljudi govori i o Srbiji čija je ekonomija još uvek u velikoj krizi, o zemljiu kojoj osim glavnih gradova/centara, ima mnogo siromaštva koje navodimlade ljude da odlaze u inostranstvo. Postoji obećanje o prijemu u EUkoje se neće nikada realizovati. Šta mislite o tome? Šta kaže realnost?

Pristupanje EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet Srbije.

U ovom veoma važnom i teškom procesu za Srbiju, u kome se pred nas stavljaju najteži uslovi, Italija nam je izuzetno važan partner, jer podržava nastavak proširenja Evropske unije i podržava Srbiju u procesu evropskih integracija.

MMF je nedavno ocenila da se Srbija dobro nosila sa pandemijom kovid-19 i očekuje se da će se ekonomski oporavak nastaviti u 2021. godini, a pad ekonomske aktivnosti u 2020. procenjen je na oko 1% i jedan je od najnižih u Evropi.

Pored direktne pomoći koju je država četiri puta uplaćivala porodicama, početkom ove godine povećane su plate u javnom sektoru, penzije I minimalna zarada.

  A mladi ljudi koji napuštaju vašu zemlju?

Prethodne dve godine Vlada R. Srbije intenzivno radi na programu povratka ljudi iz inostranstva, ali i na zadržavanju mladih u Srbiji. To se prvenstveno postiže infrastrukturnim i ekonomskim razvojem, ali i konkretnim merama: poreskim podsticajima za zapošljavanje ljudi iz dijaspore i naših ljudi koji su se školovali u inostranstvu, vaučerima za dijasporu koji su pokrenuti u saradnji sa Fondom za nauku, elektronskom nostrifikacijom diploma, poreskim podsticajima za osnivanje startapova i inovativnih kompanija. Takođe, zahvaljujući velikom broju direktnih stranih investicija, Srbija se ravnomerno razvija i nema izraženih migracija ka većim gradovima u potrazi za poslom. Blizu 400.000 ljudi se tokom prosle godine vratilo iz inostranstva i najveći broj je ostao da živi i radi u Srbiji.

  Rusija je od 2015. godine promenila svoju ekonomsku politiku kako bi se oduprla evropskim i američkim sankcijama; Srbija, iako u drugačijem kontekstu, sa predsednikom Vučićem od 2017. godine pokazala je spremnost da krene sličnim putem obnove. Kako su se promenili načini internacionalnog razvoja firmi u Srbiji?

Srbija je zemlja koja nudi kvalitet i uravnotežene izglede za razvoj i postaje novo tržište u ekspanziji bogato resursima u oblasti tehnologije i usluga sa najvećom dodatom vrednošću. Nakon pandemije pojavio se dodatni porast interesovanja italijanskih firmi da posluju u Srbiji i Srbiju vide kao tržište za plasiranje proizvoda i mesto povoljne proizvodnje za izvoz, naročito u zemlje sa kojima Srbija ima povlašćene trgovinske sporazume. Zahvaljujući brojnim sporazumima o spoljnotrgovinskom odnosima, Srbija je za investitore odlična tačka za pristup tržištu sa oko 1,3 milijardi kupaca gde se posluje uz posebne povlastice.
Srbija je danas lider u Evropi po broju privučenih direktnih stranih investicija i proglašena je najboljom destinacijom za investiranje u svetu. Poslovno okruženje je stabilno, a Srbija nudi transparentne i konkurentne tržišne uslove i visokokvalitetnu radnu snagu - 24% ljudi u Srbiji ima završen fakultet, 86% aktivno govori engleski jezik, 12%nemački, 6% francuskiili španski i 4% italijanski.

  A kada je reč o Italiji? značajne firme odlučile su da prošire svoje pogone u inostranstvo pa su postavile pogone i u Srbiji: ne samo što se tiče proizvodnje, već i naprednih usluga. Da li Srbija raste zajedno sa kompanijama koje sada rade u Srbiji ili postoji rizik da je u pitanju samo jeftina radna snaga?

Privredna saradnja Srbije i Italije se razvijala gotovo uporedo sa bilateralnim diplomatskim odnosima koji su uspostavljeni pre više od 142 godine.Trgovinske i ekonomske veze su dodatno ojačane postojećim italijansko-srpskim Sporazumom o strateškom partnerstvu koji je potpisan pre 12 godina.

U Srbiji su podjednako prisutne italijanske firme različite po veličini, delatnosti i po geografskom položaju.

Beograd je, poput Trsta, raskrsnica puteva istoka i zapada kroz koji idu važni koridori drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja.

Od ukupnog broja stranih investitora italijanske firme trenutno čine 19, 4 %.
Prva važna italijanska investicija u Srbiji bio je Fijat , uz čiju pomoć su kasnije otvorene filijale brojnih preduzeća iz automobilske industrije. Tu su banke, osiguravajuća društva ali i italijanska tekstilna industrija kao što su Pompea, Golden Lejdi, Kalcedonia, Olimpias.

Italijanske firme su danas zastupljene u skoro svim privrednim sektorima, građevini, IT sektor uobnovljivim izvorima energije, industriji obuće, ambalaže, mehaničkih elemenata, obrade drveta, nameštaja i poljoprivreda. Takođe italijanska preduzeća su rasprostranjena ravnomerno, od severa do juga Srbije.

Ovom prilikom pozivam italijanske kompanije na poslovno partnerstvo sa Srbijom.

  Jedna Srbija kao zemljamost između Azije i Zapada. Tradicionalni prijatelj sa Rusijom sa kojom ima veoma jake ekonomske i strateške odnose, Srbija je uspela da održi i razvije dobre odnose sa SAD, iako nije odustala od stateških investicija od strane Kine. Srbija čini deo Novog Puta Svile u logističkom pogledu; podjednako je i deo Novog Digitalnog Puta Svile . Koja je tajna uspeha ove diplomatije?

Tajna uspeha je u državotvornoj i domaćinskoj politici,ali i čestitoj diplomatiji koju vodi predsednik Srbije.

Imati prijatelje na sve četiri strane sveta i poštovanje najvećih državnika i političara može samo onaj ko ima jasne vizije i poglede na interese sopstvenog naroda, koji su najčešće i deo širih regionalnih, evropskih pa i svetskih interesa.

Srbija je dobar i pouzdan partner, zbog čega ima jake ekonomske, strateške i prijateljske odnose širom sveta.

  Ekonomska saradnja sa Kinom omogućuje Srbiji, to su činjenice, da reši određene najdelikatnije aspekte koji su veoma teški za njenu ekonomiju, koja je ostala veoma spora tokom velikog niza godina. Radi se o velikoj prilici za razvoj. Srbija može biti primer za druge nacije u Centralnoj Evropi? A, razmišljajući o Sporazumima koji su potpisani krajem 2020. između predsednika Vučića i premijera Hoti koji su zakočili ulazak velikih "kolosalnih" kineskih firmi koje se bave komunikacijom, da li će uspeti da održe ravnotežu?

Kako je istakao predsednik Vučić, Vašingtonski sporazum ni na koji način nije kompromitovao saradnju ni sa jednim dotadašnjim partnerom. Kina je Srbiji bila jedan od najvažnijih partnera u borbi protiv korona virusa. Sem pomoći u medicinskoj opremi, najveći broj vakcina kupljen je iz Kine, kineskim donacijama otvorene su laboratorije za ispitivanje virusa, a u toku je izgradnja fabrike u Srbiji za proizvodnju vakcina kineske kompanije "Sinofarm".

Inače, Srbiju kritikuju oni koji imaju višestruko veću saradnju sa Kinom. Obostrano korisnom saradnjom Srbije i Kine pokrenuta je industrija i obnovljena infrastruktura u Srbiji.

Kina je, pored Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i zemalja EU, jedna od država sa kojom Srbija gradi strateško partnerstvo. Deo smo inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1), za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile, što je ključnih preduslov globalne stabilnosti.

  Srbija i optužbe u pogledu korupcije i nedostatka sloboda štampe ijedna prava politička opozicija u Parlamentu. To su optužbe koje se često čuju protiv Mađarske i odskora i Poljske, a koje predstavljaju glavnu prepreku za još bliže odnose sa Evropskom Unijom. Kakav je stav Vlade Srbije?

Borba protiv korupcije i kriminala jedan je od ključnih zadataka trenutne Vlade u Srbiji. Da se ovim problemima država ozbiljno bavi, dokaz je što niko ko se ogrešio o zakone nije bio zaštićen, bez obzira na poziciju i političku pripadnost.

Što se tiče slobode medija, predsednik je nedavno istakao da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Mediji u Srbiji imaju pravo da izraze svoje mišljenje i politički stav, a naša Vlada je svojevremeno podržala organizovanje javne izložbe na kojoj je prikazano 2.500 primeraka naslovnih strana, vesti, izveštaja, komentara, analiza i karikatura u medijima iz poslednje dve godine,a koji se kritički osvrću na vlast.

  Srbija i religija, Srbija i mladi. U Trstu, srpska pravoslavna zajednica je veoma poznata i približila se, u mnogim prilikama, italijanskom življu; u isto vreme u Trstu žive i brojne porodice muslimanskih Srba: najmalađi, koji se već i ne razlikuju od ostalih vršnjaka osim unutar svojih porodičnih tradicija koje ostaju u privatnim sferama. Koliko se promenila Srbija gledajući njenu omladinu? O čemu sanjaju mladi Srbi? O čemu sanjaju mladi Srbi iz Trsta, koji čine veoma značajan nukleus stanovništva našega glavnog grada u regiji FVĐ?

Srbija je multikulturna zemlja, kao i Italija, u kojoj svi, bez obzira na nacionalnost, žive zajedno bez ikakvih razlika.

Mladi u Srbiji su naš najveći ponos. Imaju ciljeve i dostižu ih u svakoj oblasti. U samo poslednjih nekoliko dana: prvi teniser sveta, Srbin Novak Đoković, osvojio 20.trofej, Vasilije Micić- proglašen za najboljeg evropskog košarkaša, Nikola Jokić- najbolji svetski košarkaš, košarkašice Srbije- evropske šampionke. Mladi osvajaju prva mesta u nauci, kulturi...

Isto to sanjaju i naši Srbi u Trstu, ponosni na svoje pretke, tradiciju i kulturu, nastavljaju da uzdižu svoju zajednicu, svako od njih ulažući u sopstveni razvoj i dajući nesebičan doprinos društvu.

Posebno me raduje što je odnos naša dva naroda na najvisem nivou u ove tri regije, koje su pod mojom jurisdikcijom- Friuli Venecija Đulija, Veneto i Trentino Alto Adiđe.

Zadovoljstvo je biti diplomata tamo gde postoji visoko poštovanje i saradnja sa zemljom prijema. Naravno, naša dijaspora je zaslužila takav odnos, vekovima negujući dobre komšijske odnose, poštujući Italiju kao dobrog domaćina,svojim vrednim radom, poštenjem i doprinosom zajednici.

Nedavno je Savez Srba u Italiji organizovao uspešnu promociju knjige "Benvenuti in Kosovo" (Benvenuti in Kosovo) u prostorijama našeg Generalnog konzulata. Veliki broj prisutnih Italijana potvrda je da želimo više da saznajemo jedni o drugima, a to je osnov pravog prijateljstva isaradnje.

U narednom periodu sledi mnogo važnih aktivnosti u organizaciji srpskih udruženja, a jedna od njih je Izložba o najvećem srpskom naučniku svih vremena- ,,Nikola Tesla- čovek iz budućnosti" koja će se održati u Trstu od 18. septembra do 10. oktobra i koju, uz podršku Ministarstva kulture, Generalnog konzulata R.Srbije u Trstu, srpske pravoslavne Crkvene opštine i brojnih italijanskih partnera, organizuje Srpska kulturna omladina u Trstu.

  Beograd je glavni grad koji je doživeo snažnu obnovu poslednjih godina. Možda prejako? Da li će se Srbija još bolje predstaviti i kako?

Beograd je kosmopolitski grad u kome se svako oseća dobrodošao. Strane investicije ne stvaraju zavisnost, već omogućavaju kapital kojim se obezbeđuje otvaranje radnih mesta,najvećih gradilišta, izgradnja Srbije i kvalitetniji život.

Postoji pravilo da ko jednom vidi i oseti pozitivnu energiju Beograda i bilo kog dela Srbije, zauvek im se vraća. Zato koristim priliku da pozovem naše prijatelje, Italijane, da posete i upoznaju Srbiju, lepote naše zemlje, bogatu srpsku istoriju i kulturu, ljubazne i gostoljubive ljude i tradicionalnu srpsku trpezu.

Živela Srbija i živela Italija!