Путописац из хобија

Као дете је лутао Ташмајданом и маштао о далеким земљама, данас Бранислав Јоковић користи сваку прилику да отпутује у потрази за новим доживљајима које бележи, стварајући кратке приче. Путописац је из хобија, издао је књигу, а његови путописи немају информативни карактер већ романтичан.

"Моје писање је емотивно, и заправо, најбитнија је емоција. Да пошаљемо неку емоцију како се ми осећамо у односу на људе, оне које упознајемо, ствари које доживљавамо, то је био мој спонтан пут...Имам више од 100 написаних путописа, али сам у првој књизи написао 21 причу. Рим ми је био инспиративан, писао сам о Јерусалиму, био сам на скоро свим континентима осим у Аустралији. Ја сам од оних који могу и на Авали да нађу свој хабитат и да направи добро путовање...

Јужна Америка је, можда, најслојевитија, пуна доживљаја и разних ствари, историјско-културолошких, емотивних, вибрантних, а можда ми је Рио де Жанеиро оставио најјачи утисак, мисли ми се највише враћају на њега", каже овај неуморни путник.

Прича коју је Бранислав написао о Рију могла би да има поднаслов - како бити опљачкан у Рију, а да се то не доживи као лоше искуство.

"Кад неко није опљачкан у Рију, то је као да није ни био у Рију...као да си на мору, а да се ниси ни окупала, мислим да и то има своју драж...мени су украли слушалице на некој процесији испред једне катедрале, али није Рио тако опасан као што се прича, али мора човек да се пази. У Рију сам упознао човека који се зове Зоран Јовановић, који је 16 година живео у Рију, сада је у Београду и бави се неким другим стварима. Он је завршио електотехнику и тамо је радио посао у струци, а када је после 7 година остао без посла, радио је као таксиста. Биће упамћен као једини таксиста из Европе који је икада радио у Рију.

Он ми је причао разне приче, рецимо кад су га опљачкали. Ушли су момак и девојка са пиштољима и натерали га да вози ка једном делу Рија, али су се у међувремену, кроз причу толико "зготивили" да су на крају поделили новац", каже Бранислав.

Каже, од свих народа које је упознао најсличнији су нам Аргентинци, а градови који га подсећају на Београд су Буенос Аирес и Мадрид.

"Хтео сам да пишем путопис о Београду, али не знам како бих почео, јер најтеже је писати о најемотивнијим стварима које осећаш...Био сам недавно по југозападној Србији и врло радо ћу писати о Тари, Златибору, врло је инспиративно...мада, мени је сваки камен инспиративан, а могао бих да напишем путопис и о овом нашем снимању и разговору који водимо", каже Бранислав.

Од наших људи које је упознао на својим путовањима, поред таксисте бурног живота из Рио де Жанеира, Бранислав каже да је најлепше дане провео са Србима у Малмеу са којима је упознао југ Шведске и север Данске.