Dijalekti juga

Zbog raznolikosti u govoru, odnosno drugačijih dijalekata možemo znati da li je neko iz severne, zapadne, istočne ili južne Srbije. Kažu, najlakše ćeš prepoznati južnjaka. I baš iz te lake prepoznatljivosti gomilaju se brojni stereotipi o njima i o njihovim dijalektima.

Govornici „južnjačkih dijalekata" se doživljavaju kao neobrazovani, smešni i groteskni, automatski im se pripisuje niz uglavnom negativnih osobina koje ih, bez obzira na njihov stvarni socijalni, kulturni i obrazovni profil, smeštaju vrlo nisko na lestvici društvene hijerarhije.

Tekstovi na „južnjačkim dijalektima" neizbežno podrazumevaju neku dozu humora i pravi je izazov na njima napisati ozbiljan tekst. Iako niko ne spori kolorit i melodiku, za mnoge je potpuno nerazumljiv, a najveću razliku u odnosu na standardni jezik pravi upotreba dva padeža i potpuno posebna rečenička građa.

„Našoj javnosti je južnjački dijalekt često prezentovan pežorativno, kao jezik „paprikara" i „seljaka" i tome su doprineli i sami južnjaci. Vrlo često Nišlija, Leskovčanin ili Vranjanac, kada pređe naplatnu rampu na Bubanj potoku, namah procvrkuće „po beogradski", a ne bi li se dodvorio prestoničanima ili prosto zato što se stidi da govori onako kako to čini u svom gradu. Splićanin se nikad ne stidi svog dalmatinskog narečja, Zdravko Čolić i Nele Karajlić, iako decenijama žive u Beogradu, i dalje govore kao da su nasred Ilidže, jedino će Južnjak da skriva svoj autentični govor kao zmija noge. Dok se ne oslobodimo tog kompleksa, neće nam biti bolje, a do tad možda ovo naše lepo i živopisno južnjačko narečje nestane." - Dejan Stojiljković, pisac iz Niša i dobitnik Andrićeve nagrade.

Kod nas ćemo vrlo često čuti da su šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački dijalekti, koji su u osnovi prihvaćeni kao standard, lepi, čisti, pravilni. Ovakve ideje su posledica dugotrajnih procesa i u Srbiji oni sežu u daleko ozbiljnije sfere nego što su estetske kategorije. Ne smatra se samo da govornici južnih dijalekata ružno govore, nego i da su zaostali, neobrazovani, da imaju loš kulturni ukus i sumnjive moralne principe.

Da podsetimo da su neka velika dela naše književnosti upravo napisana na tzv. „južnjačkom": „Ivkova slava", „Zona Zamfirova", „Petrijin venac", „Nečista krv", „Koštana", „Arizani"...

Govore: Vlado Đukanović, lingvista, Tatjana Trajković, profesor Filozofskog fakulteta Niš, Departman za srbistiku, Petko Niševac, kolumnista Južnih vesti.

Autor Dušanka Petrović